Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 13 и 14

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 20б

нам показују, како се Господ Спаситељ наш родио, крстио или устао из мртвих. — Даље: видшн ли икону, на којој је распеће Христово на Голготском брду, онај, да то није сами, сушти, главом Христос и бријег Голгота, него је то слика, да виде вјерни, како је Христост страдао, био распет на крсту и како је умро ради нашег спасења. — Кад впдппг различне иконе пречисте Дјеве Богородице, као: икону Покрова Богородичина, икону Матере Божије чајничку, и т. д. упамти: да све те толике иконе преставл.ају једну исту Пресвету Богородпцу, једну — само у разним облицима, видовима, за то, што се она, која је додатаистко к г к ТкорцК НЕпрсложное" и која је наша заступница, јав.љала се у разним облицима, па како се гди јавила, оиако су је и изобразили и у ком се мјесту јавила, по имену тога мјеста икону и зову: Иверска Владимирска, Чајничка итд. Укратко: знај' и памти, да су на нашим иконама само насликани Божији светитсл>и и угодници, а то пису, нити могу бити главом сами они. За што је нужно то знати и упамтити? — За то, да ти не би обожавао икону, и да не би по свом незнању и неехваћању мислио, да су у цркви оне иконе баш сами свеци и праведницп објешени о иконостасу. Сваки, који никако не поштује свете иконе тешко гријеши, као год и онај, који их обожава и који икону саму поштује и слави као свеца. Ево како треба поштовати свете иконе: поштуј икону, не обожавај ју: поштуј икону, али не ради оне иконе, него је поштуј и л>уби ради оног, који је на њој изображен. Поклањај се оно] икони, али ум, срце, вол.у, жел>у и помисли, све обрати светоме, који је наеликан на икони.

Дакле; видпш ли икону у цркви, у кући, на путу, у пол.у, у планини, одмах се прекрсти • поклони јој се; полуби је; не додируј је својим нечистим рукама; не говори икони каквих скарадних и не пристојних ријечи, не понижавај достојанство иконе, па била она стара или нова, јер и нова икона, само ако је црквом и њеним служител>има освећена и светом водицом окропл.ена — јест светиња црквена. — Тако поштовање светих икона зове се : поштовање с,пол.ашње; оно припада само иконама, као црквеној светињи. —■ Осим спољашњег поштовања икона имаде и поштовање у н у т р а ш њ е, р а з у м н о. У чему се састоји унутрашње иконопоштовање? Горе је казано: „Поклањај се оној икони, али ум, срце, вол>у, же.љу и помисли — све обрати светоме, који је насликан на икони." То значи: очима гледај на икону, а умом помшпл.ај о том што видиш насликано на њој. Тијелом клањај се оној слици, а душом и срцем гледај; престав.вај у души оног, чијем се образу ти поклањаш. — Молиш се нпр. пред иконом светог Николе и говориш: „Свети оче Никола моли се Богу за мене грјешног," онда знај, да се ти не молиш оној икони, која је пред тобом и у коју упиреш своје немоћне погледе, него се св. оцу Николи, који је „пракило к г крм и окразт*. кротости." — Молиш ли се пред иконом Богородице и говориш: „Пресвета Богородице спаси нас," опет у уму свом гледај Владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију; све мисли и молбе нека су управл.ене на ону, која се удостојила највише части Бога Оца, да буде „клагослокенна кт* жжа^" н да „кагослокенту прод чрека" њеног. Тако се моли пред сваком иконом; тако поштуј све иконе; у томе се састоји разумно, унутрашње иконопоштовање .