Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 13 и 14

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 215

дође у слави својој и када ће му предходити крст у сјајности већој него ш т о с у з р а ц и с у н ч а н и",—вели св. Златоуст. Не стиди се христијанине овога највећег знака нашег сиасења, утјехе и радоети ; јер свети Апостоли крстом Христовим гонише демоне, исцјељиваху болесне и побјеђиваху непријатеље. Силом крста Христовог, велики цар Константин савлада непријатеље православне вјере Христове ; силом часног крста и наши су предци и очеви имали снаге и моћи, те су у другим и тешким патњама трпл.иво одржали се чисти и непоколебл.иви у светој вјери правоелавној и лијепој српској народностп. Знај бл. Хр. да је крет силно оружје божије благодати и одбрана вјернима од свакога зла, а по ријечима светих отаца : „н е м а с т р асти, нема похоти, која би се противила сили крста Христовог." Па зар је чудно бл. Христијани што ми на сваком мјесту видимо крст ? Рађамо се, живимо и умиремо с крстом. Крстом се започиње свака богомоља и свако наше црквено и обредно дјело хришћанско. Но да би ти бл. Хр. крст Христов помогао, треба да га с вјером и почитањем стављаш правилно на своје груди, да никакав рад не започињеш докле се не прекрстиш. Кад у вече легнеш, кад у јутру и од трпезе устајеш и сједаш, прекрсти ее брате с вјером ; кад сп у вријеме молитве у цркви, у кући, на путу и при сваком послу, прекрстн се и не стиди се Христијанине крста, јер су и твоји предци увијек животворном крсту поклањали се, и никад није хтио ни један свој посао започети док часни крст не спомене и докле се крстом Христовпм не прекрсти, па му |е зато крст Господњи и помагао. Не стидите се православни родитељи вашу дјецу још од колијевке учити, како се ваља прекрстити и Богу молити. Покажи своме чеду каКо ваља правилно стављати на себе крст. А ево ја ћу сада вама свима показатп како вал,а да се крстимо, јер сам браћо моја примјетио чешће пута у овом св. храму, да некп и одрасли од вае нсправилно на се стављају знак часног крста са три прста.

Послушајте ме пажл>иво и гледајте како се ваља прекрстити ! Ево: када сложимо три прва прста (палац, кажипрст и средњи прст) од десне руке у једно и подједнако а ова два (мали и до мали прст) савијемо уз длан, па мећемо руку најприје на чело, за тим ниже груди (а више пунка), послије на десно и лијево раме. Три прста овако подједнако састављена и приљубљена у једно, изказују нашу вјеру и ову истину: да је Бог један у светој Тројици: Отац, Син и св. Дух, а два ова савијена прста уз длан, исказују нашу вјеру : да је Син Божији — Господ Исус Христос Богочовјек, да је у њему природа Божанска и човјечија. Бл. Хришћани ! Једпнство Триличног Бога и богочовјештво Сина Божијег нашега Спаситеља — то су двије најглавније истине, то је основ наше православне хришћанске цркве, то је слика цијеле вјере наше у скраћеном облику и смислу. Па шта овај знак преставља бл. Хр. кад се крстимо, те најприје мећемо руку на чело, па онда на груди, послије на десно и лијево раме ? Преставља онај знак на коме је Син Божији Исус Христос избавпо нас својим тешким мукама на крсту од вјечне смртп и суда; и тпме исказујемо браћо моја, нашу праву вјеру у то избављење наше. И тако када се ми крстимо и мећемо ова три сложена прста на чело, мн на молитви изјавлујемо да посвећујемо Богу све своје мисли, и када мећемо ова три прста на груди, ми приносимо Богу на жртву своје срце, сва осјећања и све жеље наше; а када мећемо на рамена ми изјављујемо, да смо готови да Богу служимо са свима својим силама, јер у раменима прикупљена је и огледа се снага руку нашнх, којима понајвише израђујемо послове наше. А сва је то опет скраћона престава цијеле радње хрпшћанске. А сада завршујући овај мој свештенички говор, позивам вас православнп Хришћани, да се помолимо Богу и поклонимо животворном крсту, са ријечима: „0 ншостижи .ИЈА кожественла снло честнагц) и жнкоткорАш^агчи крестл не иЈСтаки нлс гц^шнух^ћ.." Говорио у Старој цркви у Сарајеву 1888. Ђ. Петровић, свештеник.