Dabro-bosanski Istočnik

Вр. 11 и 12

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 223

Да се повратим опет на овај триод постни. Одма после поменуте завршне паримије, настављено је: О^кдални от осл^огласника (а не вели октоиха), еже пселгк на прккк1\ ст(и\о)лога\-, с (кА ) г гки четкородесггници. Ггк понед^елникт*.) покамннк! (а не умилителни), започињући од првога г.гаса по реду

сваки дан кроз сви осам гласова, и троје: Данагк пророчкскоЕ сккк1стјс слово и т. д. и Г (оспод )и и'соудише, одавде напријед све је подерано и изва^ено Ова старинска књига налази се у аркиви православне црквено-школске општине у Сарајеву. ДЕ. и М. Ђ. Н.

Манастир Добрићево у Херцеговини.

Манастир Добрићево налази ее на брежул.ку до стотине корака високо, поред ријеке Требишнице, у билећком котару. Он је на размеђу данашње Херцеговине и Дрне Горе, пошто је ријека Требишница природна граница овијех земаља. Манастир је на дивну изгледу јер се на све четири стране отвара поглед: на сјеверпу и јужну страну отворен је погледу простор у даљину но четири и више сати хода, а на псточну и западну по пола сата даљине. Источну и западну страну затварају виеоке греде н литице, по којима је израсла снтна шума. Већином је манастирско и оближње земллнпте доста кршевито, по којем расте бјелогорица шума, но има нешто и равнице. С доње стране манастира а поред ријеке Требишнице стере се раван, под именом „Лука", и то је родна земл.а, на којој рађа жито и сијено. Око манастира је земл»иште добро за воћке а има нешто и винове лозе; на њем може да успјева разна зелен, поврће и шеница". У данашње доба манастир има врло мало свога зем.вншта, а некад је, — како људи причају а и по неким се развалинама види, — манастиру припадало као својина прилично велико земл.иште, које се простирало до на три сата хода и обухватало данашња села, као : Дубочане, Врбно горње и доње, Нецвијеће, Јасен, и т. д. Ова села одузели су од манастира Турци онда, кад се изселпше из Херцег-Новог, из Боке-Которске. Тад су и манастир поробили, порушили и упропастили све, а у том и манастирску кронику. С тога се не зна: ко је и кад градио овај манастир; ко му је, колико и шта прилагао; доклен се стерала манастирска својина, и шта је све у манастиру рађено до данас. Судећи по старинском начнну зидања и грађи, по живописима. којима је црква већином исппсана, а нарочито

по печату црквеном, мора се доћи до тог, да је ова црква и манастирска здања из старијег доба. Црква је прилично велика, а посвећена је входу пресвете Богородпце. Ојо 6 ито је милина још и данас гледатн оне нсписане ликове Христових и Богородичних празника и светител>а. На црквеном печату изрезан је натпис словима, каква се виђају у рукоппсним црквсним књигама. Натиис тај гласи овако : „вакеджиЕ" „а сие печат /ианастира \рал1 к\ода зовила докричека при рје: трекнншнцн\- аспг — 1283. Препрата је грађена у новијем доба; она није изображена живописима. Нема нигдје забпл.ежено, које препрату цркви призидао, но по предању, причају л>уди, да. ју је подигло браство Алексићи. Овог зе браства и данас налази потомака у Рудини Опутној у садашњој Црној Гори. Манастирске ћелије, трапезарија и друге зграде свезане су једна с другом, а уздижу се у четвероуглу око саме цркве. Међу ћелијама има једна, која се зове: „Тгелија Сарајлија", а то значи, да су православни Хришћани из Сарајева чешће доходили на поклон овом св. храму. Има неких ствари старијег времена с потписима „Селаковићи", а ови су негда били праве Сарајлије, којп су чинили прилоге овом манастиру. У овој се цркви налази светиња: рука до изнад шаке, но не зна се чија је. Рука је окована у сребрену наруквицу од једног комада, дивно израђена п богато позлаћена, а лежи у сребреном кивотићу. Овујекутију обновила Јелисавета, шћи хаџи Јове Вуковића а домаћица Ристе Селака. У цркви има 12 комада појасева с различитијем павтама (плочама за скопчавање), које су једна за другу спонама повезане, да се превијати могу, а нанизане су по спол.ној по-