Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 13 и 14

Д .-Б ИСТОЧМИК

Стр. 225

те се премаче за један корак на згоднпје мјесто. Турцн га спазе, па полете око брда и уснењу се одетраг игуману иза леђа, и ухвате га, те све бијући и патећи доћерају га пред собом до манастира Ту га онда ударе на свакојаке муке и погрде, тражећи да им дадне меса, масла, меда, Јаја, ракије, и шта још нијесу изувиједали, да би што впше јада и штете зада.ли игуману и манастиру. Јадни игуман давао је све, што су год тражили, само да би главу и манастир очувао. Послије тога дођу Корјенићи у Гацко по ђевојку, и поруче калуђернма, да им доране конак. Кад се врну са ђевојком, пгуман пх не смједе чекатн у манастиру, воћ изађе пред њих пјешке читав сат хода у сусрет. Турци га поћерају пред собом, па кад дођоше до једног гроба, у којем је закопан некакав Корјенић, којег су ускоци на г 1 3 сата од манастира убили, — нађоше нзваљен мрамор (нншан, споменик над гробом) те ће завикатп сгари сват Аго Шеховић, којег су звали „Матара" : „Ту је погинуо наш брат Турчин. Уватите игумана, па га зауздајте, и натоварите на њ тај мрамор, нека га понесе до манастира, да нашем брату кувамо алву"! Турци уберу једну прутину, савију је у гужву, па њом зауздају јадног игумана и натоваре на њ надгробнп камен, у којем је било до стотину ока, вичући: „Носи, нгумане, нашега брата" ! Несретни игуман понесе камен неколико корака док га свега зали црна крвца, јер му се од те турске узде расченише крајеви уста н паде немоћан старац на сред пута а свр њега тешки камен, под којим се превпјаше као слабчак црв. Кад виђеше Турци, да не може камен носнти, скидоше га с њега, па га онда узја један Турчнн и поћера као коња, шибајући га куда прије смјери

комадом прутине. И тако га је гонио, док је могао игуман мицати. Најпослије викне стари сват да га се прођ.у. Турчин га сјаше а игуман истом мало жив паде на сред пута и ту остане. а Турци оду манастиру. Кад дођоше у манастир наћерају калуђере да им вадају коње, док се они смјесто. Пошто намирнше коње, почеше Турци зановијетати и све то горе измишл.ати. Наћерају калуђере те им доведу два овна и јалову овцу, које покољу и испеку, па стрпају у своје торбе. Сад опет дајте за вечеру, што треба. Стари сват нареди да донесу казан од стотине ока, да пеку својем мртвом брату алву. Калуђери донесу масла, брашна и меда, и Турци почну пећи алву. Кад су је испекли, сједну те вечерају. Ту преноће и сјутри дан оду рекнвши калуђерима: „Збогом-те калуђери, не рец'те да смо ви зулума учинили" ! Но ни с том осветом за својег брата не бише задовољни, већ до четири мјесеца по том, дођоше два Корјепића Турчина до на 39 корака пред манастир, те на прагу манастирскомубише Н1пиридона Вуковића. Калуђери нити га смију укопати ни у манастир склонити, већ брже јаве с.уду у Требиње, Дође ћевш (комисија,) да прегледа мртвог калуђера. Комесар завиче калуђерима: Ви сте га убили! па увати игумана ЈосиФа Парежанина и Партенија Ђедовпћа, повеже пх и оћера у Требнње, гдје их сба баце у тамницу. Након читав мјесец дана, кад виђеше да су и они погинули, замоле да их пусте, и дадну 100 дуката мита, те једва живи изнесу главе из требињске тамнице. Шта је све препатио овај манастир и његови калуђери није могуће нп описати! Јевстатије Гаћиновић, настојател> манаст. Добрићева.

Крајцарско штедовно друштво Записник. Прве редовне одборске сједнпце, крајцарског штедовног друштва православних српкиња у Сарајеву. Обдржаван дне 20. Јуна 1889. год. Предсједава: Јованка Ј. Бесаровпћка. Билежи: Евпца Сарајевчпћка учптељица. Присутни су ; I '1)0: Савка Станишнна благајкиња; Јованка Шарац, Савка Т>. Петровпћа, Мара М. Авдаловића прегледарке рачуна ; ЈеФа Н. Краљевића, X. Милка X. ТриФковића, Мара Т>.

завославних срикиља у Сарајеву. Илића, Мара X. Авакумовпћа одборске савјетујуће чланнце и госп. Нехански градски биљежник, а изасланик владиног повјереника. I. Чита се записннк прошле ванредне одборске сједнице од 2/14. Фебруара 1889. год. Овјеровљује се. II. Иредсједница јавља, да је неумитна смрт уграбила друштвеног перовођу госп. Ншсолу Лалпћа, (вјечна му успомена), те желп да се избере нови друштвени перовођа.