Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 234

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 15

препоручујемо црковно, да реченог преосвештеног Митрополита ерцеговачког, пречасног Егзарха горк>е Мизије, саслужитеља и у Христу возљубленог брата Наше умјерености Господина Серафнма Перовића, од сада познате за правилног капоннчног вашег Архијереја и Архнпастира и Господоначалника те Епархнје, и еванђелског Пастира словенског стада, и духовног Оца свнју вас; да спомињете његово канонпчно име по обичају у свнма црковним обредима и правилама ; да му одајете и односите сваку чест као вашему духовиом Оцу п Архијереју, и радо слушате и извршујете Његове Архијерејске блага савјете, који се односе на епасоносну корист душа ваших и на чување праотеческих догмага и предања православне вјере наше. А Божија Благодат и многа Његова милост са Нашим молитвама и благословом да пребива на свима вака. Мјесеца Априла, Индиктиојона трећи 1889. Ефскии ; Агатангел, с. р. Пловидски : Јоаким, с. р. Имбарски: Паисије, с. р. Могленски: Калиник, с. р. Пикејски: СоФронпје, с. р. Визички : Костантпн, е. р. Водинскн : Јеротеј, с. р. •Дитички: Игнатије, с. р. Никополски: Јероним. с. р. Ксантиски: Дионисије, с. р. Сисанскн: Агатангел, с. р. * * * Пречасно свештенство и прел»убезна паство моја! У првој мојој посланици огласио сам вам моје посвећење на Архијерејство и у њој сам вам изјавио моје мисли, осјећаје и намјере, којих ћу зе придржавати при управљању са повјереном ми Епархнјом. Ви сви знате из моје прве посланпце, да је моја Архијерејска задаћа врло тешка, бреме трудно II мучно. На души и савјести мојој почива огромна одговорност пред Богом и свијетом. Није лака задаћа бити духовни вођа које хиљаде народа у најуређенијој земл>и, а комо ли у овој Херцегземл.и, гдје много и много треба из темеља поправке цркви, школи, свештенству и општинама. Датн свему иравилан правац, један човјек са најоољом вољом и највећим срествима то није кадар произвести ни поправпти. Због тога сам у мојој првој поеланици и казао : да много полажем на помоћ пречасног ми свегатенства као и на љубав, слогу и повјерење свега подручног ми милог српског народа. То исто и данас повторавам и очекујем од евпју вас подиору, те ни мало

не губим наде, да ћете се свн вољно одазвати и у моме труду саучасннци бити. И овом приликом непропуштам пречасном свештенству најозбиљније препоручити, да се у свему строго придржава својих скеттеннчкнх дужности, те да словом, дјелом и примјером буде похвални углед у народу. Ја ћу особиту пажњу обратити иа владање свештеника, те ће они, који се буду по закону владали код мене бити уважени п одликовани, а они који небуду одговарали своме звању, строго ће бити кажњени, а у случају непоправке лишени чина и парохија. Српско-православним општинама и народу топло препоручујем, да своје свештеннке као своје духовне оце и пастире љуби и уважава, указујући им сваку пристојну част и поштовање, са накнадом њпхове правичне заслуге н труда. Даље препоручујемо топло свима српско-православним општинама ове Епархије, братску слогу и еагласност у раду црквено-школском и општинском. Наставницима и родитељима препоручујем тако исто, да у српској младежи прије свега утврде страх боданјн, као почетак сваке премудрости. Пророк и цар Давид мољаше се: „Господи! т и просвјетиши свјетилник м о ј ; наказанпје твоје исправит мј а в конец (пс. 17., 29 — 36)". Нека би се дакле тај божанствени свјетилник и та жива зубља богонознања распламтила у срцима млађег нараштаја, која ће их у овом маловјерноме вијеку, и поквареном нараштају сачувати од саблазни и одржати до конца. Чувајући нашу свету православну вјеру, српску народност и благочестиве српске обичаје, у којима нема сујевјерија, незаборавите на српскоправославне школе као на јединствени и најглавнији услов среће и будућности млађег нараштаја, жртвујући сваки прлог и припомоћ на олтар опгатег напретка. Наука се вазда цијенила, али се данас толико уздигла да чудеса ствара, и њу је Спаситељ назвао „живом водом", те је претпоставио и самоме крштењу, рекавши ученицима: „да најприје науче народе, па их онда крсте". Јеванђелска наука као и општп интереси обвезују нас, да са свима суграђанпма и земљацима живимо у складу и љубави, иа ма они били које му драго вјере и народности.