Dabro-bosanski Istočnik

БОСАНСКО- ^

Мјесечни духовни чаеопис за црквенопросвјетне потребе српско-православног свештенства.

еткто'

Свеска II. Сарајево, фебруар 1890. Год. IV.

Власнпк: АЕМ. Консисторија. Уредник: Ђ. Петровнћ, свештеник.

Број 1835. екс 1889. Окружница. Пречаеним протама и надзирапкљгша тгротаоирезвитератаа и свему часном свегименству Дабро-босанске Епархије.

Бивало је прије, да еу по некад неки светптеници ове Еиархије, од грађанског суда, би .1 п осуђиванп због криве заклетве и свједочанетва, због бдагоси.вања бракова двоженства и т. д.; али од кратког времена, т. ј. од неколико мјесеци, десило се на жалост, да су — како је консисторнја службено извијештена, осуђени и у затвор стављени: 2 свештеника, 1 јеромонах, 1 архимандрит, и опет 2 свештеника, и то прва тројица, како се наводи: „ради бунења против владиних области, и против појединих органа владиних", и„ради преступа нротивјавному миру и реду" ; четврти „ради увреде ХБеговог Беличанства;" пети „ради убијства", а шести „ради злостављања једне

човјеку памет стане, и да се згрози

9 '

Јер ти догађаји остају забиљежени у казненој кроници ове земље, па Не у будућности служити као доказ, а и данас може ко пресу}јивати : да су наши свештеници на тако ниском степену умног развитка, и религиозно-моралног образовања, да не само не појимају и не врше своје високе и велике дужности свештенопастирске, него да као опаки и иокварени људи поступају и зла чине ; против правила и одредаба цркве своје гријеше; лажно свједоче; криво се куну ; не погатују земаљске старјешине ; лојално се не понашају; опијају се, и у иићу нарушавају мир и ред ; те због пеколицине неваљалих и покварених, иада љага и и на друго свештенство, па и на православни народ, који су доиста и разборити, и невини, и мирни као незлобиве овчице.