Dabro-bosanski Istočnik
Св. 4 II 5
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 189
Скупили смо се да празник Рождества Пресвете Богородице и преблагословене Дјеве Марије као храм ове цркве што сјајније и достојније прославпмо, да заштитници овог дома Божијег — нашој Богоматери, жртве благодарности и молбе са едшгклш оустк! м един-клгн сердцелгк прпнесемо; похитали смо нашој православној, једној, светој, саборној и стостолској цркви, да нам она свој свети и спасоносни благослов подари. Даље, стали смо данас на молитви у овом дому Господњем, као вјерни синови лијепог православл.а и истините цркве Христове; прибјегли смо јој као смјерна и побожна дјеца мајци својој; те у ћелицемјерној намјери да одамо Богу божије и од ЕБега и Пресвсте Богородице примимо благодат и милост. Ето, бл. хр. ради чега смо се данас сакунили, ето зашто смо дошли у овај дом молитвени. Укратко рећи дошли смо у ову цркву да нашој души лијека потражимо, да се Богу помолимо не као Фарисеји него као побожни митари. Па шта више многи од нас лијека и тјелу траже, који ће с тврдом вјером и наћи по оној изреци Спаеитељевој: Вјера твоја спашЋете. •V. Но црије него што бих вам говорио о значају храма за нас, нослушајте да вам у кратко ма и летимично опишем данашњи празник .,Рождества Пресвете Богородице." т. ј. чудесно рођење Дјеве Марнје. Света Дјевп Марија, мати Господа н Спаситеља нашег Исуса Христа, родила се у маленом граду „Назарету." Родитељи еу јој били Аћим и Анна. Аћим је био од потомака дома Давидова, а Анна пак била је кћи од племена свештенпчкога, које је потицало из дома Ароновог. Из тога сљеди да је света Дјева и Богомати по оцу била царскога рода а по матерн архијерског'. Аћпм бијаше муж кротак, побожан, благочестив и строго васпптан у закону Божијем. Тако исто н Анна бијаше жена богољубна и озбнљна; она са својим мужем жпвљаше у најискренијој л,убави и часном брачном жпвоту. Укратко речп они су свој живот проводили добродјетељно ; а сваког празннка пдоше у цркву и топло се Богу молнше, и од својег Богом да-
рованог имања дјелише црввама и потпомагаху и надгледаху сироте и невољне. Једино само што их је мучило-бијаше то: што до дубоке своје старости нијесу имали дјеце, и што је Бог тијем хтјео да покаже своје свемогућство и милост. Но ови праведници нијесу губиди наде на велнко милосрђе Божије, већ се топло и од свег срца мољаху Богу, да скино с њих ту каштигу и да им дарује порода. И они се зарекоше да ће — ако им Господ поклони сина или кћсрку — то дјетенце Нзему посветити да Му до живота служи у Његовом светом храму. Један пут кад су синови Израхиља о празнику пасхе принашали Богу своје даре, бијаше и Аћим дошао на молнтву у храм јерусалимски гдје се мољаше Богу, да му дарује дјеце. Бнјаше и он донио свој дар да побожној жељн срца свога прннесе Богу на жртву, ло један човјек из племена Рувимовог изађе пред њега н рече му : „Није теби слободно најприје жртву принијети, јер ниси оставио потомства у Израиљу" ; исто тако и свештеници не примаху Аћимове жртве одбијајући га ријечима: „Ти нијеси достојан да тн се жртва прими, јер ти нејмаш порода, ти нејмаш благослова Божијег, ваљда за твоје неке грјехове." Овдје ћу да напоменем, да јс у оно врнјеме неимати дјеце и бпти бесплодан сматрано код Јудеја као велпка каштига и поруга. Аћим ожалешћен, укорен п унижен изађе неутјешап нз Господњег храма, оде евојој кући а одатле удаљи се у пустпњу својим пастирима, који чуваху његово стадо, п тамо оплакиваше своју судбину и презир, што је на њ' пао; тамо је у пустињи јадиковао п Бога молио : „Велики Боже, Сведржитељу и Творче мој! Ти којп си праоцу Авраму под његову старост даровао спна, Ти п мене, Боже, удостоји благослова Твојег, даруј илода мојем супружеству, да се и ја могу назватн оцем, и да не будем заборављен од Тебе Господа мојега." Овако молећп се Богу п постећи, проведе св. Аћим у својој колпбпци пунпјех 40 дана. Међу тијем и Анна је трппла прпјекоре од својих другарица што је нероткиња, н њу су с тога свештеници из цркве искључивали били; па шта впше и сама слушкиња њена Јудита пребацивала јој је њено бездјетство. То је њу много бољело а још више кад је чула за својег