Dabro-bosanski Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 193

мислом иозван био да многе ране наше излијечи, да многе црне успомене збрише, да у рођеној земљи својој православну цркву своју новим животом оживи, — одговорио је он потпуно иозиву своме, у највећој мјери оправдао је указано му високо повјерење, и трудом својим изненадио свако очекивање. Све кад би моја слаба ријеч и могла да оплете дестојни вијенац преосвештеном покојнику, срце ме стеже, јер . . . необична туга, кзо и необична радост, нема ријечи, она има само . . . суза ! А и ко би избројати могао сва дјела којима се обесмртио владика СтеФан'? Нека говоре овђе они многобројни спомененици, које је владика СтеФан архнпастирском мудрошћу својом и старањем својим подигао у цркви својој и народу своме! Колико је год могао Он умном снагом својом; колико је могао по таланту од Бога му даном ; колико је могао по л.убави својој, које су препуне биле прси његове; — толико је он урадио за уљепшање и украшење цркве божје, толико је урадиз за времено и вјечно спасење повјерене му пастве своје, за срећу и напредак народа свога. Споменућу само неколико таковнх споменика. Зар нијесу плод Његове архипастирске мудрости п очинског старања: устројство консисторије, уређење парохија, преустројство богословског завода и сјеменишта, поднзање и обнављање манастира, цркава и парохијалних домова, те побол 5 шање материјалног стања свсштеничког ? Зар нијесу нлод очннске његове л.убави и бриге: заклада за сироте свештеничке, закладе подигнуте из скромних срестава његовнх за васиитање српске далматинске младежи, и за унапређење духовне просвјете у нашој црквн, оснивање школа и настојање око имућнијих чланова своје епархнје на подпзање српскпх школа ? Боме није познат рад и заслуге владике СтеФана за добро цркве своје; коме није познато велнко и искушано родољубље његово спрам српскога народа његова ? Коме није позната била његова смиреност, кротост и љубав ? — Племенита дјела владпке СтеФана знала еу стећи високо благовољење код царског пријестола и потпору високих власти; дјела његова стекла су му љубав и поштовање свнју без разлике вјере и сталежа саотачественика његових, па и у далеком још пространом свијету ; дјела његова стекла су му вијенац вјечне славе и бесмртно нме у повјестнпци нашој: Пал1АТК и сиака вгш

Пј)ек8дет г к ко к*кк'к. И заиста, усну у Господу владика СтеФан, али и у смрти остају му вјерне : љубав и слава. Ове двије расвијетљују таму гроба зрацима небескима, да му није ни земља тешка, ни тешко чекање онога часа, кад ће се опет смртно тијело са бесмртном душом спојитп. Оне ће проноснти име његово као добро и славно кроз стол.ећа, н опет ће се враћати натраг и просппатп свјетлост по гробу његовом : „ Ггк ^д'к гвоеагк просааважт*. вккт г к, и саака еги> прек$дп ,г к." Владика СтеФан ево у 84-ој години свога живота а тридесет седмој годннн архијерејског сана свога отложио је свјетске брпге и свјетска старања, прекинуо је земаљски живот свој. Удова далматинска епархија његова у црно се завила данас; духовна чеда његова пред Пријестолом божијим клечећи моле се п опраштају се са љубазним и незаборављеним архпјерејем својим; преузвишсни преставник Царског Пријестола са свнма впсоким властима одаје данас достојну почаст преосвештеном покојнику; вјернц синови простране епархије његове пале свијеће п горе тамјан данас светој сјени његовој ; многобројни пријатељи н поштоваоци његови ређају данас рпјетке врлине његове п тјеше се милом успоменом, што међу њима осгави; становницп града Задра, кога је он впше него рођено мјесто своје волпо и љубно, пзлазе данас свн без разлике на сусрет мртвачком одру овоме и побожном мислн, да их света сијен покојника још једном осјене; сироте п удовице, којима је покојнпк штедру руку увнјек пружао, роне данас топле сузе благодарностп; смирени испосницп светоархангелске обитзљи на Крцн боре се данас у душп својој болом и утјехом : туже п плачу, јер изгубнше вјерног брата, љубазног оца и мудрог старјешнну, алн се опет тјеше, јер ћс међу њима почпватн костн онога, који је н власн своје прпје 57 година онђе оставпо; плачу н туже данас сви који су преосвештеног покојника познавалп, а и по дјелнма чулн. Нс тужн дакле данас само наша снромашна епархија, тужи цијела српска прзвославна црква, ! која нма рашта тужити, јер изгуби једног ревног архипастира. У тузи тој наша је утјеха. А утјеха нам није нразна. Утјеху ту спремао нам је наш добри владика дугим животом и поштеним радом евојим. Он је спремао, а ми смо је под радоснпм усклицима прихваћалп и у срца своја