Dabro-bosanski Istočnik

Св. 4 и 5

В.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 213

Из овога позива и распореда рада, као и то, гдје ће се који збор и сједница држати и шта ће се на тијем зборовима и сједницама радити, увјерења смо тог: да је свештенство тај тсорак нредузело једино да народ, који нема прилике чешће цркви доћи, поучи у молитви и хришћанским дужностима у опште, да заједнички поради на слоги народној и искорјењиваљу убитачни порока у народу. Даље, да је свештенство овог протопрезвитерата ти)ем на свој терет узело да учини олакшицу парохијанима, да их нз толико даљине не позива у Сарајево пред сједницу ради помирења или опомене и т. д. И да у народу створи својим заједничким радом нешто величанствено, гато се ријетко збива међу народом у његовој средини, како бп на народ света служба, пастирска проповјед, савјет и укор нешто више упливисало него ли код једног свештеника. Овај корак и програм сједница свештенства сарајевског протопрезвитерата Високопречасна конзисторија својим актом од 19. априла 1890. год. број 578. одобрила је. Српско-православна 1;рква у Бечу. У недељу 29. априла 1890. год. у 11 сати прије подне ноложен је темељ српско-православном црквеном здању у Бечу, на мјесту тако званом Багк^гавве УеН^азз.е. Ова] знаменити акт по српскс-православне жител.е у Бечу, извршен је прописаним црквеним молитвима и обичајним церемонијама, на којем је чинодјејствовао пречасни отац Амвросије Павловић, српско-православни парох 1^рада Загреба. 0 полагању вијенаца на сандуке умрлих. У „Веснику Српске цркве" књига I. од јануара 1890. страна 86, под рубрпком „Расписи архијерејске власти" стоји ово : Примјетили смо да се у народу нашем одомаћава обичај полагати „вјештачке вијенце на сандуке умрлих хрншћана и хришћанки, као знак видљиве поште и лубави према умрломе хришћанину и хришћанци Обичај овај дошао нам је са запада. Он је туђински, и противан је духу православл.а ; а и штетан је, јер се тим обичајем силан новац троши, и без сваког значаја и смисла као и без икакве користи, било по друштво или породицу у којој је умрли члан живио, било по спасење душе покојникове.

Наша мати, св. православна црква, не брани нама, дјеци својој. да видљивим знацика искажемо поштовање и хришћанску лубав према нашим умрлим рођацима, пријател>има и друговима, али је науци њеној противан овакав начин изказпвања љубави и поштовања према покојнику — на какав се данас исказује с тога, што је то остатак незнабожачког времена, т. ј. оног времена — када народи не бјеху просвећени и озрени духом хритћанске науке, коју човјечанству саопшти Бого-човјек Господ наш Исус Христос; када су се народи налазили у тами незнања, и када, немајући истинског појма о бесмртију душе, и у опгите о загробном животу, а готово никаква појма о Богу невидљивоме — Творцу и Вседржитељу т васионе: па незнајући како би и на којп начин могли показати своју љубав према покојнику своме, они — многобошци — приређиваху свечане пратње, па које немилнце трошише на украшавање мртвачких сандука, па безброј трака и разнолика — цвијећа. којима је бпо украшаван сандук умрлог члана њиховог, па друге скупопјене ствари, па спаљивање жртава и подизаље величанствених споменика праху њиховоме и т. д. Како је код западних народа прије просвећења хришћанском науком, као и послије просвећења —- обичај оваковог украгаавања мртвачких сандука ухватио јака корјена, да се ничим овоме није могло статн на пут, но су у тежњи за украшавањем, а у недостатку природног цвијећа, које су такође за ускрас употребљавалн — почели правити вијенце од „ вештачког цвијеЛа " и ове, или су полагали на сандуке умрлог члана, или су носили пред њима. Овај обичај почео је се са запада увлачити у све оне покрајине, које су са својих граница у најближој близини са њима, па отуда дошао је и код нас^ и почео се је одомаћивати. Пошто је дакле, полагане вијенаца на сандуке умрлих хришћана и хришћанки — као остатак многобожачког времена у опште противан духу православља, нашли смо се побуђени овим скренути пажњу свештенству и препоручити му, да оно у свима смртним случајевима напомиње парохијанима својим. како полагање вијенца на сандук умрлог рођчка и пријатеља, као и ношење овакових вијенаца при сахрањивању умрлих није православни обичај, и како је штетан, јер се у многим прилшсама велике суме