Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 218

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 II 5

без њих не може се развијати ни палеограФска ни археолошка наука. Нека дакле ово издање буде један прилог такође за словенску палеограФију. Једва је потребито да кажем, како је овдје наштампано управо како се чита у ориђиналу, са свијем знацима уза слова и над словима; само су ријечи растављене према смислу. Мислнм да у томе није нигдје погријешено, само на стр. 11, и 17 алннеји било би можда нпак бол,е да се чита растављено: оу коугав чи. СветостеФански хрисовул. писан је на кожи, лијеиом руком, разговијетнијем словима, како се види на приложенијем снимцима. Свако велико слово нашега издања написано је у ориђиналу, црвено као оно нрво И на нрвој страни. Рукопис садржи 96 листова омање четвртнне, од овнјех прва су четирн листа празна, а листови 94 и 95 исписани су само на једној страни; лист 96 и опет је празан. Свега текста има 180 страна, рачунајући на сваку потпунома исписану страницу по 12 редака. Листови наслагани су један на други, како је обичај код кватерниона, т. ј. по осам их нде у један табак; бројеви табака забиљежени су и на почетку и на концу: на почетку у горњем углу с десне стране, на концу о лијевоме дну посљедње стране. Сав руконпс нма 12 табака, од првог табака први је лист остављен празан, од дванајестог пошљедња четири, али од ова четири празна листа пре метнута су три на почетак рукописа. Висина листа износи 29 сант., ширина 23 сантиметра. Рукопис је повезан у крупне даске, преобучене свињском кожом. У предњој дасци виде се с нутарње стране двије, у стражњој једна јамица: то је било мјесто печатима, којих је нестало. Онај додатак на концу хрисовуља писан је другом, познијом руком, помиње неког СтеФана Чрнојевића, који може бити да је једно те исто лице с онијем СтеФаном Црнојевићем, који живљаше под конац XV. и на почетку XVI. вијека. У Ј>счу. 10. марта 1890. В. Јагић. „Тласник земаљског музеја у Ђосни Херцеговини. а Уредник Коста Херман, владин савјетник. Година 1890. Књига I. Садржај: 1. Неколико ријечи о босанским натписима на стећцима приопћио др. Ватрослав Јагић. 2. Каг<1]'Еа1 Сагуаја1 ц Вовш 1457., рпорсш ћ18кир УјНт Ргакпо!. 3. Зажабље у Херцегоиини, (старом Хуму), при опћио архимандрит Иларион Руварац. 4. 1јV!је

си(1поуа(;е §;гире о<1 ђгопса окоћпе вјпјзке. Мшјепја Гп<1пка Кеппег-а, (Зг. Мопса Нбгаев-а 1 (1г. Тћео(1ога РгЈттећа. 5. Село Горијевац и његове старине, приопћио свештеник Коста Ковачевић. 6. Ггаијеуаскј ватоз^ап 1 сгкуа и 8и(јеакој, ргЈорс10 1га В. ВагЖо. 7. Гробови Охмућевића у Сланому (Далмација), приопћио Вид Вулетић-Вукасовић. 8. Тигће Паггеи АНје, рпорс10 Р. М1гкоУ1с. 9. Хамајлије и записи у народњем љекарству Босне и Херцеговине, од др. Леополда Глнка. 10. 081апс1 птзке кпсе и Бак1а81та, ргјоре1о 1уап Ке11пег, пас1тјегп1к. 11. Предхнсторијски налаз из Подзвизда, приопћио др. Ћиро Трухелка. 12. Кораије з(;аппа па С1а81иси и §о(ћ!п 1889., рпорсш с1г. С1го Тгиће1ка. 13. Римске старине, приоп1шли др. Јулије Маканец и др. Ћиро Трухелка. 14. Иоуе УГ8(;е 1 уапе1е(.е „Сагаћ1(;ае" гл Вовпе 1 Негсе^оуте, рг1орс!о ^Јк(;ог АрЈеЉеск, 15. Обичај мацерирања мртваца у једној предхисторијској громилп код Фоче, приопћио др. Ћиро Трухелка. 16. Хагос1па 1тепа р(1са и Во8П1 Негсе§0У1П1. Р1ви Вејаег 1 8еип1к. 17. Књпжевност. 18. ВакИс^о — Различито: ХеИо о §та(1и загајеузкот, Езвас! е(1'. ИгипЈс. —■ Како је постао барјак н његово име, Иван Зовко. — Јес1па пагоЈиа ргагпоујепса, 1уаи 2оуко. — Светица недјеља, Иван Зовко. — О пози. 1уап 2оуко. —• Нешто о младежу, Иван Зовко. 19. Пор181 иге(1п181уа — Дописи уредништва. Годшнња цијена с поштарином 2 Фор. Иоједине књиге са поштарином стоје 80 новч. „Шемашизам сриско-ттравославне мишрополије и архидијецезе херцеговачко-захумске. За годину 1890." Уредио Патрикије Ј. Поповић, митропол. ђакон и канцелиста. У Сарајеву штамппрнја Спиндлера и Лешнера 1890. Страна 174. Цијена 80 н. У овом првом и лијепо уређеном шематизму налази се: I. Хумска (херцеговачка) српско-православна епископија од 1221. год. до данас; П. Његово впсокопреосвештенство господин СераФим Перовић (биограФија) са сликом. 1Н. Српско-православни манастири у Херцеговачко-захумској епархији ; IV. Парохије; V. Преглед основних школа ; VI. Ученици српско-православне богословије у Рељеву из мостарске архидијецезе у школ. год. 1889/90.