Dabro-bosanski Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧПИК

Стр. 211

манастир био разрушен; по свједочанству тадашњега иутника Курипешића (Еас1. КУ1. 174) ; сва је прилика, да је и цркви наудило злато. Што је у наше вријеме, од прилике прије тридесет година, један руски путник (ГилФердинг) видио на истоме мјесту, о томе он говори у својој добро познатој књизи на стр. 301—302; кчко је ондје данас, не умијем рећи. СветостеФански хрисбвуљ — тако ћемо га и ми звати — бијаше већ од прије познат по имену ; нањ се позивају неки други хрисовуљи, који су већ одавна издани. Краљ дечански, нашљедник Милутинов, СтеФан Урош Ш. надарив г. 1330. своју велику задужбину Дечане, спомену у своме хрисовуљу неколика пута „хрисовул. светостеФански" (Моклошић Мопит. зегБ. 95, 96). И у другоме хрисовуљу, којим исти крал, надари храм св. Пандократора у Дечанима, долазп ријеч о светостеФанском хрисовуљу (ср. у „Гласнику" српског ученог друштва П. кн. 12-а, на стр. 40=115, 42=116, 45, 56=128,) о светостеФанским власима (25=93), о светостеФанском игуману и његовијем правииа (63=135). Већ по овијем цитатима могло се судити, да је светостеФански хрисовуљ заузимао знаменито мјесто у реду српских старина ; а ко умије оцијенити, колико благо за познавање не само језика, већ и нутарњег стања, правног и економског, лежи у овакијем споменицима, биће за цијело и пожалио, што се тај толико пута с:јомињани хрисовуљ или није сачувао или му се не може ући у траг. Срећа хтједе те ова старина не пропаде. Она се крила нашим очима, јер је запала у врло скровито, ако и одлично мјесто, куда не допире ни свако ни лако — у ризницу старога сараја у Цариграду. Ондје је нађоше недавно честити изасланици маџарске академије наука. Њима велика хвала и за то, што су ову драгоцјену старину понесли са собом у Будим-Пешту, и за то, што су радо пристали, да се час прије наштампа. Ево како то би. Познати маџарски научењак, проФесор Вамбери (Уашћегу Аггшп), како је добро пажен у највишим круговима цариградским, згодно се домислио те израдио, да је маџарска академија наука од турске владе добила позив, нека би послала у Цариград комисију, која ће у тамошњим архивима, библиотекама и ризницама потражити, еда би било ондје јоште какијех до

сада непознатијех старина или извора, знатнпјех по угарску историју. Академија прихвати мисао својега цоштованог члана, одреди комиснју од пет лица те је под јесен прошле године отправи у Цариград. ЕБегова Величанство цар и краљ Фрањо Јосиф подупре академију у томе благородном задатку упрагао краљевскијем даром. На чело комиеије стави се сам проФесор Вамбери, уз њега вицепрезиденат маџ. академије, бискуп и историк Франкној (Ггапкпб1 УПтоз), академик и историк Тали (Тћа1у КаДтап), библиотекар маџ. музеја Чонтоши (С80п1оз1 Јапоз) и покојни проФесор грчког језика Абел (АБе1 Јепе). Није мој задатак, да прнчам, што је комисија видјела, нашла, описала и проучила: доста ће бити ако рекнем, да међу другијем њеним открићима бјеше и овај знаменити, красно сачувани хрисовуљ. Што су изасленици маџарске академије показали вољу да изнесу на видјело и таке старине, које се у првоме реду не дотичу маџарскога народа, тијем су посвједочили научну озбиљштину те подједно признали велико значење историјских веза, које су вазда постајале између народа маџарскога и његовијех најближих сусједа на југу. Земаљска влада за Босну и Херцеговину одлучи да се тај хрисовуљ изда о њеном трошку. Само тако могаше се догодити те ево скорим послије тога, како би ова старина донесена у Будим-Пешту и оданле у Беч, већ излази и на свијет у издању, којему мислим с типограФске стране нема приговора а по тачности може се рећи управо да је вјерно огледало ориђинала. Ово ће издање у напредак служити као матица за свако друго, јер може за свакога и у свачем замијенити ориђинал, који ће се и онако за кратко вријеме повратити у Цариград. То је било моје мишљење, када сам се на одличан позив прихватио посла, да удесим штампање тог хрисовуља, који је с ориђинала преписао госп. Ходинка. Имао сам код тога на уму, да ово издање ваља да послужи пе само историцима, који ће у њему наћи све исто као да читају ориђинал, него и археолозима и палеограФима, да и не помињем иас Филолога. Овај је хрисовуљ писан тако красно, да се може изнијети за углед најљепших рукописа српскога писма почетком XIV. вијека. О начину писања онога времена зна се и онако за сада још врло мало, пошто немамо палеографских издања наших старина, а 5