Dabro-bosanski Istočnik
Св. 4 и 5
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 221
Покојник је сахрањен у гробље код црквч у Чечави до свог оца почившег Стојана Станковића свештеника, у присуству дотичног протојереја и тројице свештеника, којм су тјеио покојниково опојали уз саучешће многобројног народа из његове парохије и из другијех оближњих парохија. На опијелу говорио је Коста Анђелић, свештеник, красну бесједу о раду покојникову и служби његовој међу паством у његовој парохији за пуних 37 година. На гробу говорио је опроштајну бесједу поклоник и протојереј Теодор Илић, која се коснула сваког православног Србпна. У говору посавјетовао је народ да се сви пазе и подиомажу се у братској С7.03И и да жнве у непритворној љубави; да један другоме опросте увреде; да подпомаж}' цркве и школе; да се клоне неваљали д_јела и убитачнијех обичаја, јер свакоме стоји смрт пред ,очима ; свакн треба да је спреман из овог привременог свјета у вјечни — безконачни, а све са чистим дјелима п праведном душом да се пресели, кад вријеме дође и кад буде позват пред невидимог сведржитеља и ираведног судију Бога и Христа, који познаје свачнја дјела добра и зла. Покојник је рођен 30. октобра 1830. Књизи учио се је код свога оца. Рукоположен је за свештеника у старој св. Архађеловској цркви у Сарајеву 1. октобра 1852. год. од митрополита Прокопија. Покојник служио је неколико година као капелан уза свог оца. Са својпм оцем и православним српским народом подигао је лијепу цркву у Чечави. Са народом својим — парохијанима чечавским дјелио је и радост и тугу. Бивало је времена те је трпио много бпједе н насиља од крволочних непријатеља тадашњег времена. Безан је и уцијењпван; а и многе тирјанпје и злостављања сносио је а често исчекивао је саму смрт од насилника. Био је у правом смислу вјернн пријатењ свога народа, те за живота свога а у највишој биједи и невољи није се могао растати од свога народа, јер је с народом живпо и на то је био позван као свештеник и служитељ св. олтара. Пза себе оставио је уцвнљену породицу око 18 особа, већином женскиња, који су у жалости за оцем, дједом и хранитељем и великој оскудици.
■ј" Јосиф ТановиЋ (Мартиновић) парох у Чајничу послије кратког боловања прееелио се је у вјечност 30. јануара о. г. на св. три Јерарха у 76. години свога живота, а након више од 30 година службовања као свештеник у своме народу и православној цркви у Чајничу. Покојник је рођен 18 октобра 1813. год. у Чајнпчу а рукоположен је за свештеника 17. Фебруара 1856. год. у манастиру Дужима од митронолита Глигорија. Био је искрен, скроз побожан а радин као пчела, У народу био је обљубљен и поштован Бно је један од најревноснијих свештенпка старих. Своје је жарко љубио а туђе је знао поштовати, ради чега је и од иновјераца уважен био. У народу је лијеп примјер и спомен оставно. Цркву н народ свој љубио је као ико. Знам да ће многа благодарна суза потећи нз очију побожннх Срба, који нијесу грађанн овог мјеста ал' долазећи пз побожности овдашњој чудотворној икони и храму посвећеном матери божијој, велпка жеља бнла им је, да им честити старнна пун скромности и доброте помоли се Богу за њихове умрле; или да им Бог исцијели од какве боље живе чланове. Велика нас жалост обузнмље и кад се живот једном од обнчних чланова друштва људског за свагда угаси, а куд веће жалости за паству, кад пресахно за увјек блага ријеч на усмнама прпмјерног пастнра. У њему губе уцвиљени синови свог драгог родитеља унуци и остали сродници свог највећег добротвора и на јвећу наду лијепе будућности. Прнјатељи, другови и добра његова паства оплакује не само смрт једног сродног и љубазног човјека и духовника, него оплакује и пад једне угледне свештене куће, из које су се топле молитве и благослови више од 30 љета Богу узносили. Пре него што је наш драги покојник примно на се свештенички чин, да служи свом народу обављао је дужност учитеља у овом мјесту близу 8 година, због чега ће му остати вјечан спомен у срцима благодарнијех његовијех ученика, који могу приписати искључиво његовој заслузи, да их је у оно тамно вријеме упознао Бога право љубити и поштовати као и бити од користи свом народу. Његови ученици данас су угледни људн у овом мјесту.