Dabro-bosanski Istočnik

Срт. 236

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

У току толиких вјекова, у течају оних кобних времена, када су се густи облаци неслоге и пакости надвили на српском небу, и када је пријетила зла коб животу и опстанку српске величине и славе, још тада је Србин увидио соколовим оком да се књигом једино може етати на пут толиким несретним спотицањима, о која ударају Срби у звивоту и раду свом. Али хрђаве околности спријечише му, тс се не могаше духовно развити. Док су срећни синови западне Европе уживали благодати књнге и писмена, дотле су Срби жељно изгледали. да ли ће им синути кад год љепшнји и свјетлији зраци, дотле су проводилп данс чемерно у мукама издишући, али и чувајући чостојано аманете својих ђедова и предавајући пх вјерно потомству своме. Тако код онијех видимо лијеп напредак у свима гранама наука и радиности, док у нас бијаше дуго времена у том несносна монотонија и застајање. Али бар кад је судбпна тако хтјела да останемо до сада у мртвнлу, треба од сада у бољем живету, опкољенн пријатнијим околностима, треба да се пренемо, да стресемо са еебе ланце лењостн и немара, па да се живо својскн заузмемо за успјешно напредовање, за очување свега, што се назива српско, хришћанско и човјечанско. Треба од сада сви једнодушно да иригрлимо српску -школу, која ће нас најбоље упознати са врлинама јуначких напшх предака; која ће нам вјерно оппсати њихове мане н погрјешкс и упућивати нае да нх се клонимо као л.утог огња, који је и уништио многе красне цвјетове на срнском пољу данашње науке; даће нам знања, како треба да се крећемо у животу и како треба вјештије и природније обрађнвати своје нослове. Школа ће нае познати и са Богом, са црквом н еветпњом иравославља, величином и узвишеногаћу науке Христове, у кратко школа ће нам отворити очн душевне, којнма можемо ма и мало зрелнје разгледати природу, која нас окружава и догађаје, који се збивају у овом и нрошлом времену. Какве благодатн долазе од школа и просвјетних завода и какве користп допрнносе они човјечанству није нн чудо, што се.данас сваки народ, свака и најмања државица свим силама упиње и настоји да подигне што већн број ваљаннх завода, у којима ће младеж стицати правог знања. — Свн се тако рећи такмаче, којн ће што већу жртву принијети на тај племенити

олтар, са кога одсјевају дивни зраци просвјетс н науке. Па кад тако проевјећенпјн народи теже за што већим бројем добрих школа, колико лн више треба да се ми о тсм постарамо, једно да имамо више школа а друго да нам иодмладак иде уредно у школу п да ее у њој поји водом живом, која ће га цијелог живота напајати. Хвала промпслу ми у Босни и Херцеговини нмамо лијеп број школа разасутпх по свима крајевима наше домовине. Ето у средннн, у срцу Босне налази се један од најзнаменитнјих нашнх завода српско православна богословија, која нам даје према нашпм приликама довољно способне младиће, који раде на српским школама и упознају малену ђецу ерпску свему, што је племенито н нстинито, свето п узвишсно, корисно н спасоносно како за тијело и душу Србинову, тако н за очување његових народносних и вјероких особина. У свима скоро варошима Босне и Херцеговине постоје српске школе, на којима тешку дужност учитељеву врше православни Србп, па још највише сннови ове земље, који су се прнпремили за тај посао било на ком ово — - или оностраном заводу. Свакој а особнто ерпској вјеронсповједној школи дужност је врло племенита, али и врло тешка. Племенита им је дужност због тога, што је њима у дно пало, да оне одгајају Српчад саобразно сувременој педагошкој науцп, њеним начелима и правилима, да развијају њпхов тјелеени и душевни живот, да их упознају са духом иравославља, са језгром праве п нстините науке, да их упуте, како ће се доцније као одраслн и зрели људи показати нером и јазнјом достојни њихових ђедова, који су оштрим мачем и бритком ђордом освјетлали образ себп н свом народу. — Да ли им је тешка дужност то ће знатн само онн, који су вјештијн педагогнјн и околностима наших школа. У српским школама мора се поред свију оних предмета, који се предају у свима основним школама, поклонитп нс мала тхажња I) науци вјере, астарији Орба и цјжвеном појањц. Који изађе нз основне школе мора имати појма о догматнма своје вјере, о историји своје цркве, о црквеном богослужењу, о значају појединнх празника и т. д. мора бити вјешт у чптању и разумјевању црквено-славенског језика. Из историје ваља да зна ко су Срби, одакле су дошлн и гђе, какву су судбину претрпили, како су се развијали, у каквом су одношају били са