Dabro-bosanski Istočnik

Св. б

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 239

Главпа садржина рада сједница српско-правосдавпог свештенства

требнтвског протопрезвитерата.

Број 93

прото. троб.

I.

Српеко-правое.лавно евештенство требињеког протопрезвитерата, у епархијн Ерцеговачко-Захумској, оеновало је своје тромјесечне духовне редовне, апопотреби, и ванредне еједнице, у цијељи: споразумијеваша, договараша и олакшаваша једаи другом у својим радшама, нмајући на уму ријечи преб .,1 агог Христа, који говори: „Т^дје два у име моје саку пљена, ту сам ја." II. Ирви скуп у тој цнјељи сакупљен, по одобрењу нашег љубљеног архипастира г. СераФима Иеровпћа, држан у граду Требишу, 14. јануара 1889. г. на светог српског првоучптеља Саву Немашпћа свесрпског првог архијепископа — поздравио је надзиратељ протопрезвитерата са рнјечима у којпма је опширно објаснио цијељ п велику корист од свештеничких сједница, на којима се ме^усобно поучавамо и савјетујемо, како би се што боље показали тачни едужптељи олтара светог и врпједнп повјереша својих претпостављених духовнпх властп. Ш. Да

се

наш подмладак п узданица

нашег српско-православног рода, не

би

оту^нвала од светог сриског огшншта: цркве н кшиге, писане светим ћириловим словом: рјешава се, да се пази да ко не унесе у наше домове кшиге туЈ;ом руком и туђим словом наппсане, а за то да сваки у својој парохији годишше разда по неколико српских буквара или других кшижица, пз којпх ће се ђечпца, барем, у неколико иаучити читатп, иисати и Богу

се молитп; а' према томе да се што више поради на отварашу српско православних школа. IV. Умољава се В. Нр. митрополија. да би нам препоручила једну радионицу свију црквених утварн, а нарочито икона, које носе на себн тип православнп; а дотлен се рјешава, да се нн једна икона не освети ни за дом, ни за храм, ако није потпис на шој ћирилицом и то радионице ерпске или које друге православне а потврђена од које православне митрополије са печатом и потписом. V. Због неуредног држаша цркава и шиховог иметка, бн рнјешено, да се по селима образују црквене општине ако је могуће под пресједништвом свештеника, које ће митрополија имати потвр^пвати, као и то да ее воде протоколи црквеног нрпхода и расхода — макар колики он био, а да се повећа сума не емије ии утрошити, без одобреша митрополије п то на предлог већине опћинских чланова. VI. На предлог надзиратеља сви примише да на првом идућем великом народном збору, поучимо народ како се има вдадати у варошима, на пазарима, према свештенпм лицима и старјешинама, према спроводима и литијама, а особито у цркви при светим богослужешима; јер се опазило: да се свештеник уредно не поздравља, да се ни капа не скине поред спровода, да се говори и не пази служба у цркви. VII. Да не би побожнп слушаоци преко свештениковог чинодјејетвоваша негодовалн, на^е се за умјеено, да сваки по