Dabro-bosanski Istočnik

Стр 306

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

Послије тијех описа уврштена је окружница преосвећеног г. СераФима од 26. новембра 1889. Којом позива подручно свештенство, да у школама, гђе пх има, српској младежи предаје науку вјере и да како преглед предавног градива тако и опјене врху постигнутога успјеха г. Митрополиту „јежегодно" путем надлежних протопрезвитера шал>у ; чему се на бризи и старању за просвјету народну преосвећеном господину митрополиту срдачно честитати и топло благодарити може. Уз ту окружницу приложена су и два односна образца (формулара) да их свештенство испуни. Додана је ту и „конвенција између АустроМаџарске владе и цариградског патријарха од 31. марта 1880." гледе избора и иотврде митрополита службујући у Боснп и Херцеговини. Шематизам је закључен са приложеним Формуларом за списак цркви, парохија, свештенства и народа, који ће свештенство „ежегодно" испунити и преко надлежног протопрозвитера митрополији послати имати. И с овим би био готов са изложењем садржаја првог шематизма митрополије херцеговачко захумске. Сад ми пак остаје да своје неке скромне примједбе о њему напоменем. Штампање шематизма до данас врло мало иознате митрополије херцеговачке било је заиста неопходна потреба, то се опорећи неда ; и ми не можемо на ино, него топло и усрдно благодарити госп. Патрикију на труду, који је око скупљања нужних нодатака и око уређивања таввог шематизма уложио. Признати се мора, да је овај шематизам, упосрединши га са осталих шематизама иних наших српских епархија, врло добро уређен. Но и ако је он добро уређен, опорећи се не да, да има у њему и незнатних недостатака. С тога ћу овом приликом упозорити г. Патрикија на исте, пак уздајући ее у његову добру вољу, надам се, да ће их приликом састављања новога шематизма за год. 1891. попунити и старати се да ту шематизам што потпунији свијета угледа. Ја сумњам, да у поменутом шематизму за год. 1890. знаменитих историјских биљежака не би много више било, него што их је наведено, само да је свештенство хтјело своју дужност учинити. Што се тиче IV. одјела, који о парохијама говори, могао би се онширније извести. При цитирању наиме сваке

поједине парохије вал.а прецизно и исцрпљиво све оно, што се о дотичној парохији зна, навести. Треба рећи да ли у парохији постоји црква, кад је — ако је има — саграђена и којим архијереом освештана, ко јој је може бити ктитор или основатељ, колико има душа мушвих колико женских, колико брачних парова, и колико домова. Затим навести ваља, ко је парох, кад је рођен и којим архијереом рукоположен — кад за ђакона, кад за пресвитера ; да лп у парохији има парохијални дом или бар парохијалне ил црквене земље, да ли има школе, каква је да ли српска или општа-народна, колнко православне дјеце полазе ту школу ко је учнтељ и предсједннк школе, затим коме котару припада парохија, и које јој је иошљедња пошта. Напосл.етку што је главно : требало би прибиљежити, да ли се у којој парохији налази каква светиња или свето место или каква водица гдје се народ скупља, па ако има, напоменути кад се скупља и од кога времена, да ли од памтивијека или од скора. Ето то је све, што би још нужно било да у IV. одјел уђе, јер тако би сваки свештеник имао потпунији преглед цијеле мнтрополије, а подобним биљешкама би се многи и многи податак, који би добро дошао писцу историје цркве херцеговачке, забораву отео. Међутим што то све у шематизму није ушло, не треба замјерити г. Патрикију, јер ја знам, да састављање и уређивање шематизма није лахка ствар; кривица стојп можда до многог свештеника, који потребита дата или никако или бар благовремено није писцу послао. Али и сам нреосвећени г. Митрополит треба г. писцу у томе погледу на. руку да иде. Велику би услугу учинио он г. писцу, кад би (•1Гси1апс1о подручно свештенство позвао, да под „строгилгк и>к"кта воздаАшелгк" потребите податке за састав шематизма до извеснога рока митрополији пошаље. Што је главно, чудим се, да у Мостару још нема сталне конзисторије; но и ако нема сталне, ваљало је ипак ма и привремене чланове спомепути, јер никако не могу вјеровати, да сам преосвећени г. митрополит са својим канцелистом еамо — дјела духовне и админнстративне управе у митрополнји руководи. При закључку мога посматрања могу смјело рећи и потпунце увјерити г. Патрикија, да му шематизам, о ком је ријеч и поред поменутих недостатака, да му дакле тај посао само на част