Dabro-bosanski Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 305

IV. Период (1888. год. до данас) носи наслов „Мтирополити ошт Срби (херцеговци). и Овај период диче имена двају нових мученика — просвјетитеља српског народа херцеговачког: а) блажене успомене митрополита Леоптија РадуловиЛа, кому удес не даде, да се за своје превелике труде и подвиге, које је за св. вјеру и цркву и милу српску народноет своју поднио, наузкива слаткога плода, кога је као примјеран војин Христов и као челик — Србин у иуној мјери заслужио ; и б) Серафима ПеровиЛа, дичне старине, који од најскоријег времена (16. априла 1889.) црквом и митрополијом херцеговачко-захумском мудро и савјесно управља. У одјелу II. описао је г. писам у кратко живот данашњег Преосвећеног Митрополита г. СераФима, а к томе је додао и лијепу слику Пзегову. П1. одјел садржи у себи описе српско-православних манастира у херцеговачко-захумској митроиолији. Чудно ми долазн, да су описивачи врло површно постанак и дал.њу судбу манастара онисали ! Једино о Милешеву, Тројици и Житомишљићу с поуздањем се потврђује, ко их је и кад подигао, а за остале се обично веди • п ко је и кад је градио овај манаетир, не зна се;" највише се опнсивачи ту ослањају и позивају на народња предања и на своје властите предпоставке. Манастира је на броју 16, но од тпх свију 10 се жалибоже у развалинама налази, дочим су само осталих 6 читави. У IV. одјелу побројане су све парохије са назначењем свију пароха и осталога свештенства митрополије херцеговачке. Цијела митрополија подијељена је на 12 протопрезвитерата. Има неколико парохија, које броје преко 5—8 —900 душа, па у њима парохијалне цркве нема. Штета је грдна, да толика паства осгаје без духовне хране, јер нема гђе да чујс ријеч Божију, стога је од пријеке потребе, да се духовна власт постара, да се каквим нибуд начином ма капеле у тим парохијама подигну! На крају тога одјела налази се статистички преглед Архидијецезе Херцеговачко-захумске. По истом има цијела митрополија 78 парохија са 857 села, у којима је 128 цркви, 16 манастира, 13473 дома са 93590 православних душа. У митрополији има 7 прота, 71 свештеник, 1 само ђакон, 10 јермонаха, 1 синђел, 3 игумана и 2 архимандрита. Надаље наведена су имена свију онијех, који су год. 1888. и 1889. руко-

положени, који су у истим годинама на виши ступањ узвишени, који су за ревносно служење одликовани, који су помрли, одпуштени и напошљетку, које су цркве саграђене и освештане. V. Одјел, који говори о стању школа у митрополији подијелио је г. иисац у два дијела : у 1. је ријеч о српско-православним школама, којих је у год. 1889./90. бројем 18 са 23 учитеља, 3 учитељице, 894 ученика и 274 ученице. У 2. дијелу је ријеч о народним основним школама (комуналннм). У 23 школе учи се свега 523 ученика н 49 ученица (саразмјерно врло мален број). Не знам, зашто у 2. одјелу није наведен број активних учитеља?! VI. Одјел садржи списак свију богослова из митрополије херцеговачке, који течајем ове године полазе богословски завод у Рељеву. У сва четир разреда свега их је 14, од којих су двојица приватни слушаоци. На почетку VII. одјела, који испуњавају „Историчке биљешке" умјештена је на лијепом жутом фином картонпапиру израђена слика блаженопочившега Митрополита Леонтија, која се заједно са предњом сликом Преосвећеног госп. СераФима из Шематизма извадити и ради украса одаје не само сваког српско-нравославног свештеник, него и сваког иног честитог Србина уоквирити дати може, На првом мјесту оцртао је трудољубиви парох Сава Пјешчић лијепим ријечима живот и рад блаженопочившег митрополита Леонтије. Иза ове биограФије слиједе још и други важнији описи као: „о српско-православној старој и новој цркви у Чајнићу" од Ђ. Стајића учитеља; „Црква у селу Требиовима," у којој се налази стари антиминс, кога је у г. 1773. у Карловцу осветио Мнтрополит Вићентије Јовановић — Видак; затим „цаква у Мустаћима" у којој се такођер налази антиминс, кога је осветио Арсеније Чарнојевић патријарх Пећски год. 1692. Но од свију тих описа видно и одлично мјесто међу њима заузима опис „задужбине Херцега Стевана код Горажда." Ко је ту задужбину у овом шематизму описао, незнам, но ко је да је, ја се писцу тих редака дубоко клањам, јер је опис свој лијепим ријечима и лијепим слогом тако зачинио, е искрено исповједити морам, да ми је поред осталих занимљивих ствари у том одјелу шематизма била највећа душевна наслада читати тај опис; зато вељу : ејвала описивачу!