Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 336

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 н 10

(сел.ака) из незгодног и убитачног киетског положаја. Ову околност споменусмо једино тога ради што знамо да она највише убија вољу на бољи рад у нашег сељака, што му иружа прилику за многе неоправдане али и за неке оправдане изговаре. Не ћемо се упуштати у поближе разматрање тога предмета, јер би проиашили своју цијељ а с друге стране не би се ништа ни користили, јер као што рекосмо из тог положаја моћи ће нас избавити једино боље материјално стање, до којег ћемо иод владајућим околностима доћи Јсамо бољим и напреднијим обрађпвањем земље и гајењем стоке. Бољим радом дакле моћи ћемо коракнути напријед; бољи рад ће обезбиједити и наш опстанак и пружити нам могућност, да се можемо више заузети и за све оно, што нас напретку водн и приближује културнијем народнма; бољи рад ће бити кадар да нашу материјалну снагу у толико повећа, да нам се школе и цркве множе и подижу, пз којих ће се ширпти просвјета и морал, и учвршћивати народ у нашој православној вјери и милој српској народности. Рекосмо већ да смо заосталп иза других културнијих народа скоро у свему ушљед неповол>них околности, које су до прије кратког времена владале у овијем покрајинама. То нас највише и извињава; но како да се извињавамо сада пошто наступише боље прплике по нае, пошто уживамо личну и имаовинску сигурносг, иошто нам нико не бранп подизати цркве и школе, већ нас власти у том и потпомажу. Шта да наведемо за изговор нашем немару сад, када и саме наше власти почињу да се старају око унапређења пољске привреде подизањем економскијех станица, увађањем предавања пољеке привреде на богословији, препарандији и општим народним основним школама, издавањем оходнијех наредаба, којима се олакшава унапређење сточарства и земљорадње итд. Једанајест је година прошло од како новим животом живпмо, па каква напретка можемо при свем том прцпиљежнти код нашег сељака у земљорадњи и сточарству? Никаква! Наш сељак се уживпо у свој досадањи начин рада. успавао се у старом немару, дочим вријеме лети, пролази и носи собом нове терете, нове веће потребо, које ће нашег немарног сељака можда тек онда разбудити, кад ће му се тешко моћи помоћи. Г1а да ли треба да пустимо наш нсуки народ да иропада а на развалинама

његовијем да се подижу они, који са данашњим околностима боље рачунају, да ли мирно да. гледамо како наш сељак од једног кмета постаје још јаднији слуга ? Не, то не смије ни један трезвен родољуб чинити, већ на против сваки треба по могућству да поучи нашег неуког сељака бољем раду, да га посавјетује и да му предњачи добријем примјером. Сваки је позван ла то чини, који је год нмао прилике увјерити се о том, да је наш сељак далеко заостао за напреднијим начином привређивања, који је увндио да напреднпји начин рада захтјева истина већи труд алп пружа саразмјерно и много већу корист, којп је имао прилике увјерити се, да је нпштав изговор нашпјех сељака да му је и дјед тако радио на је добро живјео, који гсд увиђа да се околности мијењају те да се на њпх морамо и ми обзирати, а напошљетку највише онај, који се истиче као прпјатељ, вођа н учитељ свог народа. Било их је, који су часно бранили своју вјеру и народност од силнијех нападаја суровијех господара, и тада је то била прва и главна задаћа свијех оних, који су се хтјели и правом могли назвати народним вођама ц учитељима у овијем покрајинама. Но та је борба извојевана, слобода вјере п народности је ујамчена, а на вођама је сада да у данашњем миру наетоје да се у народу уз одржање вјере и народности сачува морал и поправи материјално стање његово, како би могао отклонити оне нападаје, који би га могли довести до проојачког штапа. Ко су дакле биле те вође народа, које су га тјешиле у нсвољи, поучавале у вјерн хришћанској, позивале га на јуначку обрану вјере и народностц, ко су ти људи, у којима је наш народ имао толпко новјерења да за њима греди, да им савјете слуша и њих саме поштује? Свијем нам је познато, да су то наши свештеннци. Они а уз њих и учитељи имали еу и имају велики уплив у народу овпјех покрајина, њиховом савјету и примјерима радије се одазива наш сељачки пољопривреднп свијет него ли иком другом. Па с тога нам и јесте намјера да у „Источнику" позовемо наше свештенике н учитеље да приону око тог лијепог и племенитог задатка, око поучавања народа бол,ем умном (рационалном) начину нривређивања. Ми ћемо у краткијем нотезима упозорити и поучити наше свештенике п учитеље како ће, г,:уе и којом