Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 352

брани, јер се повише дана залогоре док сиромашном домаћину штоно ријеч и луг с огњишта непрофушкају, нак се онда мамурни разилазе ; а послије њих у празну дому морају се расплакати гладна дјеца; 3. Да свештеници не само од св. олтара него и на другим мјестима поучавају народ: да дјевојке и невјесте, које су очувале чест и душевност 7 ни у какву случају немјешају се са јавним блудницама, које су душевност помрачиле и чест обрл,але; јер невиним овцама не само да им шкоди него им и непристоји да се с њима губаве козе мјешају; 4. Мало олтарско звонце, — које је обичај западне цркве, и које се увукло у православну цркву, — свештенство једногласно закључи да се изостави и више не употребл>ава у цркви; б. Гласом конзисторијалне окружнице у III. свесцп „Истичника" од о. г. број 315. односно оснивања Фонда за свештеничку сирочад н удовице — свештенство ову установу увазкава ; но пзјављује да није у стању да нотпуно одговорн правнлима тога Фонда и улоге новчане да шаље, док се материјално свештеничко стање не побољша. У четвЈшој редовној сједници овог иротопрезвитерата држаној 15. јула 1800. год. закључено је : 1. Да свештенство сваком приликом и на сваком мјеету настоји, да дјеца а особито женскс непуше духана ; јер већ позната је ствар, да нушење духана за свакога је у општј ватра у џепу, а дјетету је за његове унутрашњс њежне органе и убиство. Женскпм пак пушење духана не само да им шкоди порођају у утроби, и смета кућњему и ручноме раду, него је то за њих н крајна неподобштина и т. д,: 2. Да свештеници један другоме узајамно долази к цркви, а тнме и народ иоучавати да долази цркви на молитву; 3. Да се свештеници пзмеђу себе поздрављају по старом обпчају, са ријечима: „Благослови ц нлп „Благословите оче и брате." А тако исто и народ учити да се поздравља између себе по старом обичају: „Добро јутро" „Помозп Бог" „Добра вечер" „Добра ти ерећа", „Бог ти помогао" „Добро ти било", „Срећан пут" „Збогом" ; а не „Добар дан" „Клањам се" и т. д.'А тако исто и да народ поздравља свога свештеника са ријечима: „Благослови духовниче" и т. д.

Св. 9 и 10

4. ГГошто се народ за ових 12 година нскварио у много чему, а тако и у постовима, те многи неће — особито у варошима — да знаду шта су то 4 годишња поста, нетак, сриједа, Усјековеније, Крстов дан, него на супрот прописима православне цркве и својој христијанској дужности, без сваке нужде мрсе јавно на улицама, у механама и гостијоницама, и тијем дају рђав примјер и саблазан побожним христијанима и младежи ; — свештенство се договори да овоме злу на пут стане и да савјетом и енергичним заузимањем ову навику искорјењава код појединих ; б. Напосљедку, у овој сједннци свештенство закључи : да сви у својим парохијама, дјелом и ријечима живо настоји, да се све могуће искорјењује оно, што је за народни морал и материјално стање убитачно; а мјесто тога да се усађује и укорјењава све оно што је корисно и спасоносно за православл»е, цркву и сриство. У случају да ои се који од свештеника зоог немарности, љеностц и т. д. о ову тачку записничку огрјешио, да се јавно укори у СЈед ници, а ако се не поправи да се јавп духовној власти. Уз ово, на овој сједници црочитане су све конзисторијалне окружнице и наредбе, тако и друга званична н особита иисма духовне власти, а тако исто н све тачке и закључцн од пређашњих свештеничких сједница ради незаборављања. XVII. У ттрототгреавишеј>ншу Бугојнском у првој редовној сједници држаној 18. јануара 18'ЈО. ријегиено је: 1. Да сви свсштеннци редом служе у бугојнској црквц ради оцјене, и за то је за сваког одређен дан када ће служити; 2. Да сви свештеници у својим парохијама а у сваком селу набаве крстионцце (купјел,) за крштавање дјеце; и ти купјели да буду било од бакра, плеха или дрвета; 3. Да се сва гробља ограде, и у сваком да се направи дрвена капела. 4. Да у идућу сједницу сви свештеници донесу парохијалне протоколе, да се види како који водн и уписује у протокол. У другој редовној сједници овог •протопрезвитерата, држаној 22. марта 1890. ријешсно јс : 1. Да свештеници сваком датом приликом поучавају сеоски народ, да у недјељне и у праз-

Б.-Х. ИСТОЧНИК