Dabro-bosanski Istočnik

Св. 9 и 10

Е,Х. ИСТОЧНИК

Стр. ЗбЗ

ничне дане но догоне у чаршију као : дрва, сијсно, сламу, и томе подооно. Који ои се противио од сељуна, да се у идуку сједницу позове и да се укори, а у ието доба да се посавјетује, да у будуће то не чини; 2. Да се позову у идућу сједницу сви познати псовачи из свијех парохија, и да се јавцо укоре, а у исто дчба да се носавјетују, да у будуће окану се псовања и богомрских ријечи и разговора; 3. Да се у идућу еједницу позову онн, који гатају, чарају и носе на себн записе, и да се посавјетују и окане тога заната, којп је противан нравославној цркви. 4. Да сваки свештеник у својој парохији несогласнс супруге позове да у идућу сједницу на расправу дођу; 5. Прегнедани су парохијални протоколи: крштени, вјенчани, умрли и домовни; а онн који нису донијели опоменути су да у идућу сједницу не изоставно донесу своје протоколе; 6. У овој сједници потписали су свештеници молбу, у којој су молили конзисторију у погледу поболшања свештеничког стања, као и то да се у том погледу „Општа молба" од стране свештенства препоручи земал.ској влади. У треИој редовној сједници овог прототтрезвитерата држаној 31. маја 1890. ријешено је : 1. Да се свештенство најозбиљније придржава конзпсторијалне окружнице од 23. окт. 1889. 1835; н да у будуће тачно и савјеоно врши евоје свештеничке дужности, те тиме да оправда свој високи позив : 2. Како еу свештеницп остали у погледу данашњег права, народна паеторчад; те еваки па и најгори изрод може тужити свештеннка и силетке му правнтн, како код духовне власти, тако исго н код политичгсе — то је у овој сједници закл,учено: да нико неможе свештеника тужити, и предетављати вишој духовној власти прије док то дотичнп прото или надзиратељ не сазна. Ушљед тога ако когод има што против свога пароха, да има прво доставпти нротоирезвитерату и надзиратељу, а овај ће сазвати ванрсдну свештеничку сједницу, на којој ће се ствар извндати и то по нотреби доставити кон зисторији у Сарајево ; 3. Да се у идућој сјелници узме у претрес установа о Фонду за потпомагање удовица и

сирочади свештеничких, као и то да сс у том иогледу одреди и закључак достави конзисторији ; 4 Да се могу при вјенчањима од парохијана дугови од свештеничких прихода наплатити, као што је тај обичај одвајкада постајао ; 5. Да се пред сиаку свештеничку сједницу позову из свијех парохија несогласни супрузи ; а по потреби и доставе конзисторији на ријешење : 6. Прегледани су сви парохијални протоколи и дато је некимч, нужно упуство; 7. На овој сједници посавјетовани су псовачи, гатари и они, који у празничне и недјељне дане раде —- којих је било у приличном броју, те су говорима од свештеника изобличени а у исго доба посавјетовани. Поука ова и примјер учинио је пово.кна успјеха. XVIII. У протоирезвитерату Власеничком у свештеничкој треИој редовној сједници, држаној 10. марта 1890. год. иретресано је : Погато је прочнтан допис конзисторијални од 15. Фебруара о. г. број 136, који се одобравају закључци прошле сједнице буде ријешено: 1. Да се свештенство ири свршивању св. тајне брака, иридржава једнообразности на^основу одговора конзпсторијалног; 2. Свештенство заједнички положи предплату за три часописа, и то: за „Хршпћанеки вјесник", „Проевјету", „Вјесннк сриске цркве", који су лнстови већ и долазити иочели ; На основу допнса пречасне конзисторије од 1. марта о. г. број 329, буду понуђени евештеници : Марко Голић и Никола Поповић, да који од њих двојице прими „Б -X. Источник" : на што исти одговоре, да су они у заједницн са очевима, и да по један примјерак примају од истог лнста, те да им овај Други није потребан. 4. Свештенство пол.чже претплату на књигу „Опие путовања и хришћанеких светиња на Истоку у Палестини ; 5. Да свакп свештеник, који не би у одређено вријеме к свештеничкој еједници приеуствовао без оправданог изговора, да је дужан 5 Фор. глобе дати, који ће се новац употрјебити за набавку кориених листова и канцеларијског прибора; 6. Да се пречасна конзиеторија за упуство упита, шта поједини свештеник има чинити при измирењу несогласних супруга, кад поје-