Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 386

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

своје миле и драге Купрешане, који су му тако исто одани као и сваки Србин правосдавни. Поздравивши кратким говором виоокопреосвегатеног господина митрополита управител. испоставе г. Манигодић, у име срнског православног тако и католичког народа, којн су истакнувши се на сусрет нохитили и који у нензмјерној братинској љубави звиве ; те побуди громовито „живио" ! На ово се високопреосвоштени очински и благо захвалио. Ту је лијепи број народа било виђенпје шехерлија, међу којима је био г. градоначалник Анто Ребринз и наше браће сел.ана Срба нравославних и римокатолика у своме свечаноме руху, са сјајним токама на храбрим грудима. Овђен баш код „врела стожерског" је врједни г. Манигодић, у договору са општином црквеном приредио вечеру за господина митрополнта н осталом свештенству. Уз само врело направљен је астал а на њему накресаше врућа меса јагњећијег, ту је на асталу изобил.а љеба бијелог, вина дрвеног, ниве и сира масног купрешког. За астал сједе наш мили Архипастир окружен са својим драгим свештенством. Изнад свега тога вијали су се барјаци у народној и царској боји ; а народ гледајући свога милог Архипастира, од велике радости пјеваше, из пушака и малих топова пуцаху. Милина је то било виђети, шума се на све стране зеленила; на све стране докле око догледати може, дивотне слике природне, безброј планина, брда, долина, прострло се у недоглед, једном ријечи велико задовољство. Е браћо моја, овђен је не само уљудно и право поменути гостољубље општине благајске и вриједног г. Манигодића. Бзегово високопреосвештенство био је ванредно расположен, и за ово врнјеме док се ту бавио разговарао се с народом. Ту обједовасмо и мало се одморисмо а Боже помози крену смо се даље; народ са барјацима, а за њима дивна слика: наш сиједи архипастир окружен народом и чиновништвом, велим кренусмо, па шта јаки Бог да. Мени се чињаше, таман сједи да се мало разговорпмо а оно путуј ! И са срећом пођосмо мадо даље уз брдо, стигосмо до на „врата" купрешка, кад на „врата" од великог и страшног вјетра пуче као из топа, сумпор од прашине, шкропаЦ од кише бије у дице, да се очима гдедати не може. Од врата обара се доље низ брдо пут Купреса.

Кола биташе више од 10 а коњаника до 60, који су пред Мнтрополитом пшли. Особито пред колима сел.ацн на коњма трчали су као на крилима. У варош кад стигосмо, гомила народа мушког и женског, старог и мдадог, направила је два реда с једне и с друге стране удице, од улаза у варош па до конака. Чнм се помолио внсокопреосвећени на брпјегу пиже врата одаклен се град приказује као на длану, све стаде као укопано ; и Фала Богу дођоемо у град таман око акшама, а вјетар и киша већ не падаше. Бисокопреосвештени из каруце ступи пред свој мили народ, тс народ побудп громовито „Живио!" Див&н старац, разговоран, благ и весео, те се сваки грабио да му свету десницу целива, и да по коју са њим прозбори, а то баш није њему било тешко, јер је његово српско родитељско срце отворено сваком, а њсгова ријеч пуна љубави према ономе што је србиново, привдачила нас је к њему, да смо се налазилн срећнпм што више са њим бити. Затим је његово високопреосвештенство, у пратњи свештенства и народа допраћено у конак, који је одма преко тесте био, у стан г. Манигодића управитеља испоставе. Народ оде у оближња села на конак, и многи су остали у вароши по конацима. По акшаму опет непријатно вријеме, сву ноћ дадно, киша падаше, велпки вјетар дуваше и грмљавина вдадаше. Сјутра дан т. ј. I. Јула у неђељу по Петрову дану, изјутра рано крене се господин митронодит са многим свештенством п народом пут доњег Купреса, ради освећења новоподигнуте цркве у седу Бдагају, ђе је силан свијет са разних страна на збор сакупио се био, да жељан вида поглавнцу цркве своје и св. архијерејску службу, при којој да се са својим многоуваженим архипастиром свевишњем Богу за своје свако добро у опште свесрдно помоди! Кад смо пошли из града сунце се већ поче рађати а и киша помадо пропадаше, предсказујући као да ће ваздан киша падати. Народ похита да што брже дође цркви многи народ у колима и на коњма иђе низ равно поље купрешко, а они на коњма који иђу напред и носе народне и царске заставе, тако хитро иђу да их кола стигнути не могу. На све стране докле око догдедати може, дивотне сдике природне, ведичанствен изглед ; пружило се равно