Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 394

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

кладног писма треба да пошаље и т. д. Па сад чека на одговор. Уз све до сада наведене службе, дужности и доброчинства, које је Николајевић обављао и чшшо, и које и дан данашњи по своје старе године обавља и чини, нијс он пропустио да и пером буде од корис.ти свом народу. Осим што је од постања па до нестања „Српско-далматинског магазина" вазда и непрекидно китио исти разноликим својим чланцима, године 1842. Др. Б. Петрановић преда му и уредништво истога, као иајспособнијем онда у Далмацији за тај посао, те га је Николајевић непрекидно уређивао од год. 1842. до 1862. п тада преда уредништво данашњем владици преосвештеном Герасиму Петрановићу; но ипак не престаје он у истом писати, шта више год, 1869. изашао је опет под његовим урсдништвом. Такођер је он у то доба особито писао у „ Грлици Црногорској" , па гдје које чланке у „ Љетоиису Матице сршке и , између којих мило ми је споменути у „части четвртој" г. 1838. његов нревод гласовите пјесме гласовитог талијанског пјесника и књижевника Александра Манзонија „Пети Маја". коју је такођер превео и Пстар Прерадовић. У свим пак скоро ондашњим српским новинама излазило је вазда његових доииса и чланака, под којима се потписивао: Партеннје Дубаић, или Проигуман Далматински, или П. Д, што значи парох или прота дубровачки, а кад-када и Гризлица Новак или Г. Н. Дјела пак његова, која су засебним књигама изашла, слиједећа су: „МладиЛ како шреба да се изобрази " (г. 1840.), ^Дјевојка како трсба да се изобрази ", с њемачкога превео по Ренеру. „Ј/ротоирезвтаер и његово достојанство и (год. 1879.), ., Насртапе иротосипђело одбија прототтрезвитср " (г. 1880.) и „Животопис и доброчинства Божа Бошковића" (год. 1880.); а под његовим уредништвом нзлазио је у Сарајеву и ,, II 1ем(1шиз,(1.м православне митроиолије Дабробосанске а . Поред тога налази се и у овом листу њсгових радова а нарочито „Опис старих писаних и штампаних књига". Наш неуморни раденик и добри старац архијереј Николајевић надајући сваки час смрти, није пропустио да себи за живота не приправи вјсчну кућу, гдје ће њ гови земни остаци почпвати; он је дао себи направити гробницу у

цркви крај српско-православног богословског завода у Рељеву. Завршујући овај кратки животопис нашег митрополита Ђорђа Николајевића неможемо нитп смјемо пропустити, повторавајући наше оне ријећи из нашег листа Источника (св. 7 и 8. од о. г. стр. 307 и 308): Слава ти српски доб]Жтаворе. Твоја су дјела велика, дјела славна од иочешка лга до данас, и нека те Вишњи одржи у крјепкон здрављу и чилој старости, да доживиш Несторова л,ета, како бн добио времена, да тако трајну, тако сјајну успомену оставиш и у овој ЋретшИсној земљи Босни — у овом заиуттеном народу, у чијој средини узвисите Божији иромисао на високо достојанство „Дабро-босанског митрополита ". Не заборави ни овог народа и његовијех потреба — његова свештенства и његове сриске гиколе, а он Ие ти бити благодаран на вијеки. Живио! Серафим ПеровиЂ, архијепископ мостарски, митрополит Херцеговачко-захумски, ексарх Горње мизије, витез ордена Фрање ЈосиФа 1., одликован златним напрсним крстом од рускога цара Александра 11„ члан „Матице српске" у Новом Саду, и члан утемел>ач „српско-православног црквеног пјевачког друштва Гусле" у Мостару. (Види слику на стр. 329). — Митрополит СераФим рођен је 22. јуна 1827. год. у селу Горици, котару требињском : рукоположен за ђакона у Љубомиру, котару билећком, 8. новембра 1848. од митрополита Јосифз , а за јеромонаха 6. декембра исте године и од истог архијереа; посвећен је за игумана у манастиру Житомишљићу мјесеца октобра 1858. од митрополита Григорија; произведен за архимандрита у Мостару 6. јуна 1864. год. од митрополита Прокопија; наименован за митрополита од РБеговог цесар. и кр. апостолског величанства Фрање ЈосиФа I. 14./26. Фебруара 1889. год. а по каноничном одобрењу и благословом Његове светости васеленског царнградског патријарха господина Дионисија V., посвећен је на пријесто Херцеговачко-захумске митрополије у мостарској саборној цркви 16. априла 1889. у Томину недјељу од високопреосвештених архијереја: Дабро-босанског митрополита госп. Ђорђа Николајевнћа, тузланскога митрополита госп. Дионисија и бого-котарског дубровачког епископа г. Герасима Петрановића (Животопис високопреосвештеног госп. СераФима Перовића налази се у 6 броју Источника од