Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 396

Б -X. ИСТОЧНИК

Св. 0 и 10

мало парохије — или ма и цијолн округ"(!). Ја не знам, који свештеник — осим владике, има цпјели округ . . . ха! ха !; „ кад попо харачп своје парохцјане, кад мрсн, кад бије п псује своје парохијане(!!), кад не иде на службу, док бпјелу каву не попије." . . . „ГТа зар с' тога мора — ако и неће, да учн вјешто проповједати, јер нема примјера старога попе у сукненој хал.инп" ?! Ја тп се баш срдачно чудим . . . Па што ће му онда икако проповијед, кад су данашњи такп многи свештснпцп, као што тп кажеш ! Зар хал.ине чпне и худ^ човјека ? Ваљда, да прави — међ' паметнијем нараштајсм, од себе т. ј. од старијех чакшира страшпло ! Сад кад виде свештеника у подератој нли искрпл.епој мантији, гнушају се; а како би било у залијепљеиијем и закрпљенијем чакшнрама н копаранпма! . . . ? Ннкако! — то не захтјева дух времена. Баш би то лијепо и било, да сс нераспознаје домаћин од с.гуге! Још ти се не могу ни начудпти, кат; сад свештеници салте н не носе него црне мантије. Па ако гдје и носе. — Хаљине не тхраве човјека. Сам кажсш: „свештенпк треба, да је примјеран, ваљан и унутарње добар", а сад себи противуречиш, гдје велиш, шта ће му таке халлшс и намјештаји. IIи лоиара не вриједп, без масла или кајмака (разумије се није ружна ни на зептину): Г. Н. Н. Херцеговче! II тн сн од старијсх зеленаца, те цнјениш вишо пост него дјела! Тако говорпш, али мислим, да си заборавио „сукојаденија ", јер и теби су знам, мплији „пилиАи и него шта посно-сухопарно. Чпни добра дјела, а мрси сваки час, добро ћеш бпти . . . рај ћеш заслужити. Непротив! чинн недјела, а све пости, готов ти је и на земљи пакао. „ Хрисшос и аиостоли јели су месо, зашто дакле сиискоии, да не јсду? Пли зар се хопе, да смо ми бољи од стостола':? и — вели епископ Ђорђе Поповић у Доситеју. Бог преблаги, дао нам је разум, да се с' њпм, за наше добро служимо, а не на зло и на несрећу.

Расуди, да ли је право и паметно, што су наши стари за закон мрзили, проклињали и гонили, да II ми то чинпмо ? Није лн бол.е, ако смо Христпјанн, да вршимо Христове ријечи : „Ј/г«р мој дајем вами"! г По томе %е те бити моји ученици" . . . Све што није паметно, оно је лудо ; свс што нпјо од Бога, од врага је — вели неумрли Доситеј. Христос је прсзирао лукаве лицемјере. Они су га убили. За то г мир и љубав ", ко хоће, да је Хрнстијанин; ко ли пак нсће, он нек се тако не зове. Жпвјетп заједно са животињама, ово је скотски, а не људски. Слијепац слијепца кад води, шта ће нм бпти, може свак ласно погодити. Свак може погрнјешптп. У нечему треба гдје-што и опростити. Сам је Бог на карару ! вели Кара -мустаФ' ага. И ннко није без грјеха оеим једног свемогућег Бога. Пођимо дал,е : Ја бар не знам тога евештеника Хсрцеговца нити сам чуо, — него сад од тебе, да се прије наједе, него што ће службу служити! Таквога свештеника, треба јавити надлежној власти, јер, ако ти кога познајеш, да тако радн, ти онда велики гријех чпниш, а да га не јавиш, гдје треба; јер данашњи свпјет : чује једну исо скује стотину! Питам те : зар већ има и таковијех — у нашем народу, „да нс може чекати, до свештеннк не изговори бесједу" ? — Онда престаје све! . . Ајде мп кажи, какав ће он посао за вријеме службе свршити ? Баш мали, — или никакав. Па ако ћемр Бога вјероват, зар трсба раднти на свсчанп дан — без велике нужде! Кад је тако, не треба нам ни вјера, ни црква; јер с' тпмјем је поруга и нама, а још више вјери нашој Богу . . . Али црквс неће нестати, ма се многи одлучилн од ње; јер Спасител, каже : г Тдје су два или три сабрани у име мојс, ту сам и ја међу њима и . Даље, Госп. Херцеговче ! Невјероватан ми је твој примјер, да свештеник бије свога парохијанина !