Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 462

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

повратком бјегунаца сваки на своје мјесто, дошли су и овдашњи Срби на своја мјеста. Охрабрени новом слободом почели су опет поправак српско православне цркве, којој су направили олтар и звоник од тврде растове грађе, а школу су засебно направили од дрвене грађе при земљи, према потреби у којој је и даље обучавање наставио Никола Иваковић, садашњи свештеник Еминовачки. Почем је црква и школа оскудјевала књигама и црквеним стварима, то је покојни прото Д. Вучковић донио у цркву црквене аљине и сасуде, да се је потпуно могла служити божанствена литургија; а честита општина Прпједорска потпомогла је школу са књигама и осталим школским потребама. Насељавањем више народа и општина је снажнија била, те је почела радити на поправци цркве, уз знатну помоћ Восоке земаљске владе. Године 1885. под пресједништвом честитог грађанина трговца Луке Тошића и чланова општинскијех отпочет је поправак цркве с поља и изнутра; те је израђен иконостас и и подигнут бољи звоник са једним звоном. Немајући довољно новаца црква је била непотпођона све до године 1889., које је године са цигљом потпођена. Видивши општина да је цркву према овоме мјесту подигла и украсила довољно, према којој ни1 *е пријашња мала школска зграда могла одговарати ни по укусу ни потреби, прегла је све могуће силе, да задовол»и потребама душевног развића своје омладине; те је одлучила озидати од камена једну зграду, у којој би се могла смјеститп школа и стан учитељски. Имајући на памети заповјед небесног учитеља својим ученицима: „ГПедше научите всја јазики и крестијашће их" и т. д. а притом да „Сама слога Србина спасава", позвала је на договор цијело грађанство на дан 10. марта ове године, на ком је збору општина разложила потребу и важност српске православне школе, гдје је грађанство једногласно прихватило приједлпг општине, те се предузе добровољно уписивање, којом се је приликом уписало 800 Форинти; којеје одмаху готову положено. Одзивом оваким а по вољи грађанства састављен је одбор за градњу школе. Пошто је одбор добровољно примио се те дужности, отпочео је одмах набављати нужни материјал тако, да је до 19. априла о. г. већ био набављен зидни материјал за почетак, на чему се има највише захвалити живоме заузимању госп. одборника Васе Стојановића и Луке Тошића. — На дан 19. априла

ј о. г. на позив српске општине изашао је на лице мјеста госп. котарски предстојник Емануел ГроФ са цијелим чиновништвом, гдје је обављено свечано освећење темеља, по обредима источно православне цркве, а у присуству грађанства, у који је дан и почета радња, тако да је била савршено готова до 15. августа о. г. Имајући тако општина школу готову а такође снабдјевену са свима потребитим школским књигама и училима, које је иста још прије него је школа била готова, постарала се те је набавила од књижаре Луке Јоцића из Н. Сада. Школска зграда дугачка је 14 мет. широка 12 м. висока 5 х / 2 м ; има на лицу једну велику собу дуж цијеле зграде, а ширине 6 м. на којој су на предњој страни остављени пет великих прозора. Из те собе једна врата воде у ганак који има излаз из школе на јужној страни, друга врата од исте собе воде у попријечну на противној страни собу општинску, која је са 3 велика прозора снабдјевена и има једна врата и у гањак, која излазе са противне стране од велике собе преко гањка којп ј е широк 2 м.; даље кухиња и басамаци кој и иду на таван под кров, гдје се опет налазе једна према другој двије собе на јужној и сјеверној страни, са по 2 велика прозора, које су за стан учитеља намијењене. Школа је озидана од најбољег љутца камена, са 60 цм. дебелим зидом, како би се доцније кад се узмогне и осјети потреба за већу школу, могао на истом зиду први кат од цигле озидати. Покривена је цријепом, а дрвени материјал је дјеломице према потреби : растови, букови или јелови. Школа је у средини вароши у црквеној авлији, окренута је лицем улици варошкој која јој на западу лежи, и од које је удаљена 40 мет. који простор испуњава авлија црквена и школска; Црква је између школе и цесте, али на десно од шкоЛе ; са побочних страна јужне и сјеверне око школе има простора по 5 мет. а на источној страни пред школом је школска башча, У држаној сједници од 2. августа одлучила је општина позвати Његово Високопреосвјештенство госп. митрополита Ђорђа Николајевића да обави освјештање цркве, а истом приликом и новосаграђену школу. Нзегово Високопреосвештенство одазвало се је њеном позиву најповољније својим писмом, у ком је благоизволио јавити распоред свога доласка. Добивши општина пово-