Dabro-bosanski Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 47"

од 1854. г. о „непорочном зачатију Маријином", 3 ) јер нема основа у светом Писму и у преданију првијех вијекова. 4) Што се тиче другијех, у кашњим с.тољећима римским епископом изданијех догматичких декрета, булла: ТЈш^епНиз (једнородни), Аис1;огет 6(Је1, силабуса од 1864. г. итд. то ми њих одбијамо, у колико се они опиру учењу етаре цркве и не признајемо их за мјеродавне. Осим тога понављамо ми све оне протесте (просвједе), које је већ у пређашња времена управљала на Рим стара Холандска католичанска црква. б) Ми не примамо што се тич^ дисциплине изражене у установама Тридентскога саоора, а догматичке његове установе примамо само у толико, уколико се оне слажу с учењем старе цркве6) С обзиром на то, што је "света евхаристија ттздавна сачињавала средиште богослужења у католичанској цркви, држимо за своју дужност изјавити исто тако, да се ми са свом вијерношћу у цијелости и тврдо придржавамо старе католичанске вјере односно [свете Тајне жртвене, светог тајанства жртвеника,] вјерујући, да под видовима хљеба и вина примамо само суште тијело и крв Господа нашег Исуса Христа. Евхаристијско богослужење у цркви није иродужавајуће се повторавање или понављање примирителне жртве, једном на свагда принесене Христом на крсту; но жртвени (богослужења) његов значај састоји се у том, да је оно непрестајући спомен на њу и обављајућа се на земљи збиља присутност тога једног приноса Христовог ради спасења искупљеног човјечанства, који се (принос), по Јевр. IX. ћ2—12., продужује свршавати се Христом на небу, као што Он сада предстоји за нас (заступа нас) пред лицем божијим (Јевр. IX. 24.) При таквом значају евхаристије у одношењу према Христовтј жртви, она је у исто вријеме 3 ) Од свете Анне.

освећена жртвена вечера, у којој вјерујући, који се причешћују тијела Господњег и крви Господње, имају општење, саобраћај — јединство међу собом (I. Кор. X. 17). 7) Надамо се, да ће трудбе богослова усгтјети, држећи се тврдо вјере нераздијељене цркве, да се постигне споразум гледе разлика које су поникле са добом црквеног раздјељења. Свештенике који спадају иод наше руководство, савјетујемо : да имају у проповједима и поукама у првом реду битне хришћанске истине вјерске, које се по свуда признају, за одијелење у црквеним одношајима вјероисповједи; при пресуђивању постојећих још противословља да пажљиво избјегавају св'-жу уврједу истине и љубави, — те ријеђима и примјером нека наводе чланове нашијех општина да се према иновијерцима владају по духу Исуса Христа, који је свију нас Искупитељ. 8) Држећи се тврдо и свом впјерношћу учења Ису.', Хриетова. а уклањајућп од себе заблуде, које му се по човјечанском узроку намећу све црквене злоупотребе и јерархичка довијања, надамо ее ми, да ћемо са најбољим успјехом порадити на супрот невјерију и вјерском равнодушију (летаргији) — највећем јаду нашега времена. Дано у Утрехту, 24. сетембра 1889. г. Слиједе потписи горе спменутих архиепископа и епископа. „Црккжи Е-ксник-к". Исправак. У XI. свесци овог листа поткрале су се неке знатније погрјешке у чланку „Свештеници и учитељи као наставници пољопривреде", а ове су : На стр. 418. први ступац, 3. ред од горе стоји сав а треба сам. На стр. 418. први стубац, 16 ред од доље стоји која а треба које На стр. 418- други стубац, 12 ред од горе стоји развитка а треба земљишта. На стр. 419. први стубац, 11 ред од горе стоји накосити а треба накоиати

Књижевне вијести.

Свето крштење у православној цркви краљевине Србије ■ за свештенине и народ. Саставио Живота С. Миловановић, парох у Ваљеву (Србија). Књига ова садржи 114 страна а цијена јој је 50 новч. Садржај : 1. циљ, 2. Крштење је

тајна, 3. Благи дар Божији, који се крштењем добија, 4. Грјеси праотаца; 5. Крштење замјењује обрезање, 6. Лица која мсгу вршити крштење, 7. Лица која, се могу крстити, 8. Крштење се не може повторити, 9. Знамење, 10.