Dabro-bosanski Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 445

Неколико примједаба на нацрт правила за потпомагање удовица и сирочади свештеничкијех у Д. Б. Епархији.

Што се тиче капитала о њему је доста казано у 9. тачки н. нр. да се неће интересом повећавати него само улозима (т. 2.), али томе треба додати још и ово: да се тај капитал не смије никада окрњити нити и у што употрјебити. 0 интересу пак ја бих бијо мишљења, да се дијели сразмјерно док се установи одређена свота, одмах прве године после установе Фонда, само оним свештеницима који изнемогну, свештеничким удовицама, сирочади или родитељима према т. I. који буду исплатили основни улог. А у случају да свештеник који улог плаћа изнемогне у својој свештеничкој служби, или да умре а да остави након себе удову попадију, сирочад или изнемогле родитеље, прије него је основни улог исплатио, то би за ове требало уредити да уживају потпору из Фонда према децималима уплаћеног улога. Ради тога што има доста свештеника који би ради били да што прије и што боље осигурају себе и своју породицу у случају изненадне несреће, дрисим да би требало створити у правилима и ту тачку : да свештеници који имаду вољу могу плаћати у фонд двострук па и трострук основни и редовни улог, и да према томе улогу имају право они или њихови насљедници на двоструку или троструку потпору. То би се увестн могло јер од тога нема штете установи а ни ушитрба осталим улагачима. Друга глава нацрта правила говори о управи Фонда и даљим одредбама. Ја прије него почнем говорити о тој управи забавићу се мало о дужностима чланова установе и њиовим правама. Што ћу учинити овди зато, што држим да се тек по одређењу права и дужности чланова установе може одредити и управа њена. Члановима ове установе требало би уредити да спада за сада у дужност, да своје улоге под а) и б) т. 2 нацр. прав. плаћају у два пута годишње, и то прву у мјесецу јануару а другу у мјесецу јуну, као што и тачка 8. нацр. прав. вели, јер је тада најлакше свештенству те улоге и плаћати. За оне који би гопустили то плаћање редовног и основног улога (т. 15. нацр. прав.), ваљало би увести да губе право на потпору како они тако и њиове породице, а и на повратак до тада уплаћенога улога. Да је члан установе

плаћати престо, имало би се сматрати, ако пошљедњу рату неби исплатијо најдаље до мјесец дана послије платежнога рока. Ово је врло нужно увести зато, што нас има доста равнодушније према установи и лијеније на плаћању, па би без тога редовна уплата рамала, и интерес се капитала губијо, и што би се тијем отешћавало тачно вођење благајнички књига о приходу и расходу. Права чланова ове установе нијесу управо ни изложена у нацрту правила, осим што се нешто узгредно о тима споменуло у тачки 4. и 10. Ја држим да би ради тога, да установа нађе што бољег одзива и да јој се лакше управа одредити могне, било нужно та права проширити и означити поименице, јер није дости само обвезати на плаћање, а не дати права. По томе у овој установи требали би да имају права они, који плаћају редовно основни и редовни улог : а) да присуствују особно или преко замјеника гл. скупштини ; б) да бирају управни одбор ; в) да буду бирани у управнп одбор ; г) да уживају потпору из овог Фонда и то : I. Свештеник у старим годинама након 30 годишње свештеничке службе, или у случају несреће ако је и млађи за свештеничку службу остао неспособан ; II. Попадија свештеничка до удаје или смрти, и док се морално владала буде како јој доликује; III. Сирочад свештеничка и то мушки до 18 година а женска до удаје. А она која су саката и за рад неспособна до смрти њихове ; IV. Родителлг свештенички до смрти, ако се докаже да су саморани и без икакве друге помоћи. Мјесто тога што би се према нацрту правила т. 14. имала давати годишња потпора кћерима свештеничкијем приликом удаје, оправданије би било да се даје доживотно онима, које, како брат Растко вели остану не удате, или оној сиромашној ђеци свештеничкој која буду саката и за рад неспособна. 0 управи Фонда и њеном раду говори се у 4. 5. 6. 7. 8. 11. 13. и 14. тачки нацр. правила.