Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

У ЗОРУ

Кроз прозорје звона звоне И звук њихов тихо тоне;

Одјекује по даљини, И по гори и долони.

· (Од небесних зрачних двора На истоку свиће зора...

Звучна звона звоне јаче, А њихови звуци значе:

Нек: не клоне и не пада Који љуби, који страда !

МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА

НЕ

Шта ја хоћуг Чему срце жудиг Ах, та ко би разумети могб... А жеља је огњевитих много, Што ми огљем распаљују груди. Моја душа од детињских дана Стремила је у бурноме лету У пределе запошљивих страна, Неком чудном, непознатом свету, Где радошћу све живо мирише И вечитом хармонијом дише.

102

| | ; |

оној а