Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Download:
Show in BnLViewer
У ЗОРУ
Кроз прозорје звона звоне И звук њихов тихо тоне;
Одјекује по даљини, И по гори и долони.
· (Од небесних зрачних двора На истоку свиће зора...
Звучна звона звоне јаче, А њихови звуци значе:
Нек: не клоне и не пада Који љуби, који страда !
МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА
НЕ
Шта ја хоћуг Чему срце жудиг Ах, та ко би разумети могб... А жеља је огњевитих много, Што ми огљем распаљују груди. Моја душа од детињских дана Стремила је у бурноме лету У пределе запошљивих страна, Неком чудном, непознатом свету, Где радошћу све живо мирише И вечитом хармонијом дише.
102
| | ; |
оној а