Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

А под густом липом зелени се трава. Ту пастирка млада у тишини спава.

Лака нека сета чеопце јој краси, А лахор јој пирка растурене власи.

Из шипражја густог, у заклону своме, Немирни се Љељо нагао над њоме,

Протурио главу из шипражја густа, А малени прстић метнуо на уста.

Мора, лола мали, да и опет греши, Јер се нешто клиби и лукаво смеши.

НА ГОЛГОТИ

Под теретом крста свога Голготи је ишб смело

Син праведни правог Бога, Под теретом крста свога А бледо му беше чело, Измучено ломно тело.

Око њега море Јуда

Тискало се њему ближе:

„Хајде нек те спасу чуда,

Заустави море Јуда,

Око тебе што се диже. 112