Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Download:
Show in BnLViewer
А под густом липом зелени се трава. Ту пастирка млада у тишини спава.
Лака нека сета чеопце јој краси, А лахор јој пирка растурене власи.
Из шипражја густог, у заклону своме, Немирни се Љељо нагао над њоме,
Протурио главу из шипражја густа, А малени прстић метнуо на уста.
Мора, лола мали, да и опет греши, Јер се нешто клиби и лукаво смеши.
НА ГОЛГОТИ
Под теретом крста свога Голготи је ишб смело
Син праведни правог Бога, Под теретом крста свога А бледо му беше чело, Измучено ломно тело.
Око њега море Јуда
Тискало се њему ближе:
„Хајде нек те спасу чуда,
Заустави море Јуда,
Око тебе што се диже. 112