Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

И ти кућо развратника, Доживићеш горке јаде: Кроз капије твоје свете Кад нагрну страшне чете. |

„Већ над тобом грми сила,

Да те сравни до пепела; [ Шуме смртно мрачна крила Суморнога Азријела...

Ах, над тобом грми сила, јер освете стижу дани,

Да пропишти род избрани“.

ФАНТАЗИЈА У ПОЋИ

Двороги месец над нама се сија, Језеро плаво пред нама се нија.

Висока трска узнела се горе, И ситни вали међу њом жуборе.

- Шумори трска и жуборе вали, ИМ тихо трепте колутови мали...

А ја јој причам: „Давно, врло давно, Милијун лета од онда је равно —

На месту овом пећина је била, | Од самог стакла, боравиште вила. | 114