Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

–——=———

=== —о————_

ОМОРИКА

У дубили тавних гора, где широка липа мири, Усамљена оморика прке своје гране шири.

Њено тавно, тужно лисје на вечну те тугу сећа...

Ах,ја знадем њену прошлос“, кб и прошлост другог цвећа:

Видиш оне развалине на висини мрачних гораР То су тужни споменици разорених царских двора.

С горком тугом бапајући сузни поглед са висине Царски син је, давно некад, жељно гледб у долине —

А у вече певао је сетну песму, пуну бола, И на њу се одзивала друга песма одоздола.

Цар је слушб песме ове, па у гнеу и у жару, Он затвори свога сина у високу кулу стару.

(Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледо у долине.

Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада.

(Она зове свог драгана што у тврдој кули чами, И песма се болно хори по вечерњој тихој тами —

И песма се болно хори и болнији гласак бива, Ах на њене сетне гласе одговора нигде жива!

Векови су прохујали и провели бурне дане, И сурвали сјајне куле и капије и дворане. 123

ме |