Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
–——=———
=== —о————_
ОМОРИКА
У дубили тавних гора, где широка липа мири, Усамљена оморика прке своје гране шири.
Њено тавно, тужно лисје на вечну те тугу сећа...
Ах,ја знадем њену прошлос“, кб и прошлост другог цвећа:
Видиш оне развалине на висини мрачних гораР То су тужни споменици разорених царских двора.
С горком тугом бапајући сузни поглед са висине Царски син је, давно некад, жељно гледб у долине —
А у вече певао је сетну песму, пуну бола, И на њу се одзивала друга песма одоздола.
Цар је слушб песме ове, па у гнеу и у жару, Он затвори свога сина у високу кулу стару.
(Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледо у долине.
Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада.
(Она зове свог драгана што у тврдој кули чами, И песма се болно хори по вечерњој тихој тами —
И песма се болно хори и болнији гласак бива, Ах на њене сетне гласе одговора нигде жива!
Векови су прохујали и провели бурне дане, И сурвали сјајне куле и капије и дворане. 123
ме |