Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

194

СПОМЕН

Времена мрког мину вид, И намир прође војни,

На мирног дома твди зид Положен мач је бојни.

И бојне трубе суров глас Не тресе српске равни,

И с благим миром здави нас Оружја успех славни.

И јунско вече спушта мрак, Копрену немо свија Трепери звезда бледи зрак, И блага ноћ се нија. Све мирно дише. Рата бог С мутног се губи вида, И анђб мира, с миља свог, Сребрну харфу скида.

О звони харфо! Мили глас Утеху нека буди,

Да њезин мелем крепи нас,

Рањене наше груди.

А твоје песме бајни сан, Док туга дах нам мрачи, На лепше време, лепши дан,

Надежду нека значи!

Кб после буре ветар млад, Што вртом тихо креће,