Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

та

—р>" _—_"

==

—унр

|

==

И тужно гледа цветни сад, Сломљено гледа цвеће,

И ђени Српства тако бди, И децу зове милу;

„Ал многи од њих давно спи

На смрти хладном крилу!

Осам је пута цветб цвет, Толико свену пута,

И њих нам збриса смрти лет, Обори земља љута.

ИМ залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме,

Њих густа тама крије сад, И немо, гордо време,

Кб равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира,

Суморни спомен стреса нас У часу благог мира!

И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема,

И тајном речју збори све: Јакшића овде нема!

Парнаса нашег Тиртеј сбд, Главаша песник драги,

Увелих дана тавни ред У санак прима благи.

И само ветра бурни хук, Над гробом који хуји,

195 у