Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Download:
Show in BnLViewer
та
—р>" _—_"
==
—унр
|
==
И тужно гледа цветни сад, Сломљено гледа цвеће,
И ђени Српства тако бди, И децу зове милу;
„Ал многи од њих давно спи
На смрти хладном крилу!
Осам је пута цветб цвет, Толико свену пута,
И њих нам збриса смрти лет, Обори земља љута.
ИМ залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме,
Њих густа тама крије сад, И немо, гордо време,
Кб равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира,
Суморни спомен стреса нас У часу благог мира!
И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема,
И тајном речју збори све: Јакшића овде нема!
Парнаса нашег Тиртеј сбд, Главаша песник драги,
Увелих дана тавни ред У санак прима благи.
И само ветра бурни хук, Над гробом који хуји,
195 у