Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

орУ_—_"_Лј/ЕтРУН

>» "777 ПР"

_М тугу своју снажи.

До врага с њоме! Занос тај Студеним зраком сјаје О, Хебо моја, вина дај! Заборав оно даје.

Кроз овај мили пољски свет Лахора бледо крило, Ширећи неми, благи лет, Лелуја цвеће мило.

Гле, већ је свеснб венац мој, Што кити моје власи,

И тужно сипа мирис свој,

И гордо чело краси.

О, још се сећам на тај дан, Кад ми је венац дала,

Па први поздрав, први сан, Минерва моја мала.

И суза мрачи поглед мој, И душа моја стрепи,

МИ сав бих живот дао свој За часак онај лепи!

Колико пута пада ноћ, Колико дана прође,

И још је силна она моћ,

У снове што ми дође!

ја дижем златни пехар свој, Поклоник миле власти,

199