Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Е

И све у славу пијем њој, У славу прве сласти!

Ал шта сте сталир С вина тог Врте се дб и лузи —

На тирс наслоњен дрема бог, Крај њега моји друзи;

И свуд се шири покој благ, Дубрава мирно спава;

Не трепти чисто лахор драг, И нигде жива јава!

Оборен пехар, погажен пвет, Буктиња већ се гаси,

И тавна поноћ шири лет И свија густе власи,

О, какав укор! Милу сен Залуду српе снива,

И заман тражи облик њен Њу време маглом скрива.

Тако је! Мирно дрема бог, Просуто лежи вино,

Под гордом круном царства свог Немирни дан је синб.

И све за благи одмор зна О, мени брујн глава; Спокојства мира хоћу ја!... Мени се јако спава.

о РЦ МР ха Ба ~ Ј