Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Download:
Show in BnLViewer
210
И царица, шале ради, Диже једном пехар свој.
Бурни Терек јури брже, Бруји, тутњи Даријал И Тамара пехар врже У срдити, мутни вал:
„Гле! Кб златни пехар јако, Над ким влада моја моћ, Нека смело пође тако, За насладе једну ноћ —
Па нек' љуби моје очи, Нека грли вити стас;
Нека зора са истока Загољене нађе нас!“
Што у њеном беше гласу,
То подсмешљив тврди лик, И све стаде у ужасу,
Игра, шала, смеј и клик.
Ах се диже спрам престола Дагестачски млади кан, Око му је пуно бола, Кб јесенски, мутки дан.
Он се нагло из сна трже, Отуризши чибук свој, Па на српе руку врже, И овако рече њој:
Т
ин и
ита