Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

мрена.

С 4 У Е пр

" 44 ћ

и А)

| ( (8

У току бурних дана ти благи, небески гласи, у Смртноме стверу дају питому, рајску ћуд, ;

И у том слатком часу пожуда адска се гаси, 4 И смерна, света љубав таласа љадску груд.

| Тако у бледи сутон на мирпе и цветне равни Бисерна роса пада. М лахор свеж и драг

Ковиље густо стреса и лети у бескрај тавни, И слатки мирис буди и шумор, тих и благ.

| ТАМАРА

| Бурни Терек шуми, тече, / | И срдито игра вал, Па пред собом земљу сече

Кроз неравни Даријал.

По обали росно цвеће Чаролијски вије сплет,

Ах где орб небу леће, Лепши тамо ниче цвет!

Над обалом, небу горе, Тамарин се диже двор, Сваке ноћи, сваке зоре,

Ту је шала, смех и збор —

Ту се свако жељом слади, | Да угове само њој, | Песме В. Илића (14) 209