Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

212

па ФАВЕГ |

Где се нија тучни клас, Препелица песму пева,

Уз пастирске фруле глас. Са радошћу све се дружи,

За спокојство свако зна, Само моје срце тужи,

Само сузе лијем ја!

2.

Кад је Господ земљу ствард,

Кад је децом назвб нас, Твоме небу, о Фераро!

Он је рајски дао крас. Ти трепериш као нева

Под чаробним рувом тим, Теби славуј песму пева,

И срећна се дичиш њим. По теби се цвеће вије.

На грудма ти миље спи, Ах у теби срца није,

Само српа немаш ти!

о

3: |

Гледао сам у пролеће, Док ми веран беше над,

Како с гора и кроз ивеће Шуморећи тече Пад.

И ко тајна сила нека, Шапташе му чудан глас:

пара