Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

_—_ ТОР цет"__„ > "~

"Твој живот је као река, Што Ферарин грли стас;

"Кроз веселе, туче равни Бол незнани гони њу,

Њу недоглед крије тавни, И опет је вечно ту.

4.

Ах, какве су силне жуди,

Што призивљу бледи санг _ Силно мучи моје груди

Друго време, други дан. Мир џарује. Сунце тоне,

И ноћ пада одозгор На фасаде и колоне,

И на горди овај двор. ТУ даљини славуј пева

Купидона слатку моћ. 'И док рајске дражи снева,

Ноћ трепери, бајна ноћ!

5.

"Исто вече са висине Спуштало је мир и крас, Кад сам првом, пун милине, Обгрлио њезин стас. Очаран сам пасти мордб, И заљубљен рећи њој: „Сунце моје, Леоноро,

213

При РЕ