Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Download:
Show in BnLViewer
_—_ ТОР цет"__„ > "~
"Твој живот је као река, Што Ферарин грли стас;
"Кроз веселе, туче равни Бол незнани гони њу,
Њу недоглед крије тавни, И опет је вечно ту.
4.
Ах, какве су силне жуди,
Што призивљу бледи санг _ Силно мучи моје груди
Друго време, други дан. Мир џарује. Сунце тоне,
И ноћ пада одозгор На фасаде и колоне,
И на горди овај двор. ТУ даљини славуј пева
Купидона слатку моћ. 'И док рајске дражи снева,
Ноћ трепери, бајна ноћ!
5.
"Исто вече са висине Спуштало је мир и крас, Кад сам првом, пун милине, Обгрлио њезин стас. Очаран сам пасти мордб, И заљубљен рећи њој: „Сунце моје, Леоноро,
213
При РЕ