Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Кари о а С заната ЕВА

За Ферару живот нас, Моје уво јасно чује Самртничке песме глас. —

10.

Не! То народ, пун светиње, Пук и племић, стар и млад,

И хоругве и буктиње

Кроз ферарски носи град. Мене тражи, мене иште,

Да свечано идем с

њим,

На квиритско пепелиште |

У вечити, горди Рим. — / О путниши из даљине !

Уставите песме те!

Гас'те луче и буктиње,

Јер несрећни Тасо

мре... /

На пољу јесен стоји. Са њиме драоне главе

Лиснатих врежа сплет чаробно с До саме мирисне трав

Пухором посут грозд у једној И слатко смеши се на њ. Пи 216