Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Ту, под сенком ноћи неме, Где не сија сунчев зрак,

Збор духова тихо стреме Кроз дубоки, вечни мрак.

8.

(Отресб сам прах с обуће, И прогнаник негда млад, Бежао сам од зле куће Кроз Ферару, бурни град. Ам сјај миле слике њене Не замени срцу мом Ни шуштање хучне Сене, Ни бурбонски, стари дом Та сам вечно клицат мордб, У заносу тиха сна: Хоноро, Леоноро, Тебе само љубим ја!

9.

Кб к. вихар са свих страна Совити дигне лет, И на Еду Фарзистана релава лепи цвет У вртло: људских страсти Тако Аамтећ', дивљи бој, По судбив ишој власти, Претрпе живот мој. Марно пада не везује 215

[ Зајас не ПА МА ша ИН