Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

МА ил та ма КГ Зе а. га - -

ОПСАДА БЕНАРЕ

ОДЛОМАК ИЗ ПЕСМЕ „НА РУШЕВИНАМА“

15

Три бурна минуша века, од како у љутом боју 'Падоше синови Буде, бранећи науку овоју.

Под небом пољана родних, на иветном, раскошном југу, (Они су примили самрт од ножа Браминих слугу. Долине свештеног Ганга натопи крвца им врела,

А цветна Кашмирска поља покрише њихова тела —

И на долини страшној, где пропаст грозна их стиже, Трад многољудни сада, Банара, гордо се диже.

Од свију Будиних слугу, што храбро падоше тамо, Муж плашљиве и слабе душе, Бен-Касим, одбеже само. У кршном Тибету доњем, гле Лхас весело цвета, ЧОн је, у горкој тузи, трајао суморна лета;

Јер га је проклео господ да вечно по свету блуди, Сву тугу људскога рода примајућ'у своје груди.

На пустој обали речној, на крају бурнога града, Где пастир у рано јутро свилена догони стада,

Он нађе склоништа себи. Пред домом жубори река. А дом је Касимов био удобна пећина нека.

Имање старчево беше магарац и мазга једна,

А помоћници верни здравље и рука вредна.

Шумори висока трска, кад вихар весело стиже,

А над пространим ритом јато се вивака диже...

Тамо Бен-Касим често по ваздан усамљен ради,

ХОн сече висбку трску и од ње чибуке гради, 220