Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

| |

И Нд с“

(

| у

| Са танким и оштрим ножем он шаре по њима ствара, После их углади лепо и плавим индигом шара. и

Три века минуше тако. У силном Лхасу граду

Већ махараџа Азок преузе јуначку владу.

И Брама задрхта тада од руке његове јаче,

Кад прне браминске војске оружјем гонити заче.

Суморне његове чете јунуше са дивљим криком,

Носећи крвну самрт и живот не штедећ' ником.

Као лавине снажне с индијских висова тавни',

Они се ваљаху бурно и плодне бенгалске равни, 5 И већ с победом Азок к Бенари поносној стиже,

Затвори изворе бистре и тврду опсаду диже.

Једне вечери тако, на своме каменом прагу, Сеђаше Бен-Касим дуго и у ноћ гледаше благу. Небом се осуше звезде. Далеко у самоћи, | Тајни се отрже усклик по јасној, звезданој ноћи —

И као силовит акорд потону у тихо вече,

А палма шумори чудно, и река сањиво тече.

Бен-Касиму се тада вечерња утвара јави

И проговори старпу, кроз облак прозрачно плави: „Господ, који те гони, кроз речи говори моје. Касиме, отиди у град и продај магаре своје, Господ ће младошћу вечно да твоју украси главу, Јер те је изабрб ноћас, да видиш његову славу.

Остави пећину своју и журно потеци тада До тврдих, камених кула Бенаре, безбожна града, Ту махараџа Азок (Победа нека је с њиме!)

221