Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
| |
И Нд с“
(
| у
| Са танким и оштрим ножем он шаре по њима ствара, После их углади лепо и плавим индигом шара. и
Три века минуше тако. У силном Лхасу граду
Већ махараџа Азок преузе јуначку владу.
И Брама задрхта тада од руке његове јаче,
Кад прне браминске војске оружјем гонити заче.
Суморне његове чете јунуше са дивљим криком,
Носећи крвну самрт и живот не штедећ' ником.
Као лавине снажне с индијских висова тавни',
Они се ваљаху бурно и плодне бенгалске равни, 5 И већ с победом Азок к Бенари поносној стиже,
Затвори изворе бистре и тврду опсаду диже.
Једне вечери тако, на своме каменом прагу, Сеђаше Бен-Касим дуго и у ноћ гледаше благу. Небом се осуше звезде. Далеко у самоћи, | Тајни се отрже усклик по јасној, звезданој ноћи —
И као силовит акорд потону у тихо вече,
А палма шумори чудно, и река сањиво тече.
Бен-Касиму се тада вечерња утвара јави
И проговори старпу, кроз облак прозрачно плави: „Господ, који те гони, кроз речи говори моје. Касиме, отиди у град и продај магаре своје, Господ ће младошћу вечно да твоју украси главу, Јер те је изабрб ноћас, да видиш његову славу.
Остави пећину своју и журно потеци тада До тврдих, камених кула Бенаре, безбожна града, Ту махараџа Азок (Победа нека је с њиме!)
221