Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Download:
Show in BnLViewer
Без срца оста тада И срамни нађе гроб.
Символи своте тајне _За њу су символи зла,
И вали тихе Рајне Надежда вечног сна!
Невиност проли сузе, И призва Божју власт, И Господ онда узе Од Лоре њезину страст -
Борама покри чело, Раслаби њезин глас, Исуши њено тело И снегом покри влас.
Презрена, оде Лора
Где вали бију град, И с града, одозгора,
У Рајну скочи тад. —
Ах од тад сааке ноћи (С обала шуми вај:
То јеца у самоћи Вештипа Лора Лај.