Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Без срца оста тада И срамни нађе гроб.

Символи своте тајне _За њу су символи зла,

И вали тихе Рајне Надежда вечног сна!

Невиност проли сузе, И призва Божју власт, И Господ онда узе Од Лоре њезину страст -

Борама покри чело, Раслаби њезин глас, Исуши њено тело И снегом покри влас.

Презрена, оде Лора

Где вали бију град, И с града, одозгора,

У Рајну скочи тад. —

Ах од тад сааке ноћи (С обала шуми вај:

То јеца у самоћи Вештипа Лора Лај.