Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

а

~ 1 РЕН, Јана о ДИ ИГе лев на

МРАМОРНИ УБИЦА

За време Анџела славног живљаше у древном Риму Силвије, убоги вајар. Под кровом нужде и јада

Он је трајао дане, непознат и презрен често,

Смрт гладну гонећи мучно заслугом скромнога рада. Међу светила римска запојен насладом таштом, Силвије ступао није са својим издртим плаштом

ЏИ својом анђелском тугом. По какав пропали племић, Ил бекрија свирач, са шпадом и гитаром,

Друштво је његово било. Јер он је волео песме,

А њих је скитница свирач певао с љубавним жаром Бијући у гитару. Тако је, у друштву с њима, Пјанчио по кашто сву ноћ по крајњим крчмама Рима, Забачен од пелог света.

Сунце се гасило јасно,

Када се Силвије једном од куће подиже касно. Вече је пролетње било. Под небом прне се ждрали. О пусте обале реке ломе се румени вали,

И магла увија равни... У топлој његовој души Звук тајне, нејасне среће зазвони болно и драго, И вајар, несвесно чисто, у стару капелу уђе,

Из које молитва бруји уз пратњу оргуља благо.

Било је вечерње свето. У тами и тишини Трептаху небесни звуци божанског Палестрини, Кб усклик његове душе. Пред самим олтаром светим, (Са црним дугачким велом, клечаце некаква жена. Плаве и сузне очи она је подигла горе,

242