Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
"А Ма раја и Пана а а ам АВА сва а АЛА ћерке | РАИ РМ. “ 5 " Ма 7 ЈУ Ц ТАН М |
| : НЕ
Ко ће да форум штити, кад часних грађана нема 2 Кад храброст тирану служи, а сјајни Капитол дрема 2 Кипарис гробницу крије и густа, зелена трава,
Где, с чистом љубављу к роду, праведни Тулије спава“.
Тако збораше Катон. Кад попоћ суморна дође,
Роб један упали факљу и Корвус са гозбе пође; И Катон отпусти сина, што оде готово с плачем, А за тим, разгрнув тогу, страшним се удари мачем.
И онесвешћен паде. Пробуђен у пустом трему,
| Дигнувши над главом факљу, роб један прилете к њему, А одмах, за робом својим, и син се Катонов трже, И журно дошавши опу, лекара доведе брже.
Силвије, чувени лекар, ученик мисирских мага, Увеза пробијен трбух и насу мелема блага.
И свест се Катону врати и крвца преста да тече, Он поглед обрати сину и сталним му гласом рече:
„Нека је проклет и презрен лукави избраник рода, Што мирно пред собом гледа, кад земљи мре слобода, Боље је презрети живот, у ропство који нас баца, И, веран слободи, сићи у крило праотаца“.
Кад сврши разговор овај, ом страшно изврши дело; Раздерав завоје своје утробу дохвати смело,
И залуд прилете робље — утроба пуцати стаде,
И Катон завали главу, и мртав пред сина паде.
Песме В, Илића (16) 241