Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ком је написано да је ствар израђена „по једном немачком песнику.“ Оригинални рукопис је у рукама професора Г. Јеремије Живановића, и ја сам га код њега и видео. Зашто издавачи нису ову белешку уносили приликом штампања овога спева, то ми је непознато; али је извесно да се Војислав за то не може правити одговорним. У осталом, треба рећи да су песници који су истовремено имали и метафизичку и поетску интуицију врло ретки, да су то највећи песници које је човечанство имало, и да Војислав не може издржати поређење с њима. Можда се тиме даје објаснити и релативио чешћа употреба реминисценција и позајмица мотива од стране нашег песника. Али је зато Војислав Илић један од најбољих и највећих наших класичних песника, који је и позајмљеним мотивима умео дати печат личног расположења и личнога тона: а неке између његових песама могу се уврстити у најбоље радове европске лирике.

ж

Рођен у Београду, одрастао у Београду, Војислав Илић је умро у своме месту рођења, пошто је врло мало силазио у Стару Србију и Македонију, и најдаља тачка до које се кретао био је Солун. Он није никада био у земљама Западне Езропе, у којој је могао видети примере вишег уметничког живота и стварања. Ипак зато он је између свију наших песника девет-

ХАЛ