Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

269

Јер никог нема на свету више,

Да вида твоја скрхана крила —

Ни мача нема, ропство да збрише О земљо драга! О земљо мила...

ВОЈВОДА ЛАЗАР 1539

(монолог)

Над врхом крста златна Сунашпе тихо светли; Будућа слава то је,

То весник среће лети, Лети крај звезде бајне, Да плете венце сјајне. (О славо лепа!

Како си дивна, мила, Како ти лепо краси Слободну главу слободна круна! И земља, крви пуна, Ено се прену, диже... Суза ми сузу стиже

Из болног ока мога; Радосни дани то су, Нек прене крвца моја! Стамболе, врата твоја Пропашће разорена, Минаре пашће доле,