Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ДРАВА ин РЕ_____И ПР

~

о

~

МОМЕ ГАРИКУ!

Гариче, мани занос драг, Силази с твога трона.

Нек дрвен скиптар носи враг И круну од картона !

Под скромном сенком дома мог Спокојство леност пружа, Где мирно дрема мали Бог У жбуну мајских ружа.

Ту бурних жеља силна моћ Не мори људске груди Спокојно овди пади ноћ, Спокојно зора руди.

И ја, кб мирни, добри ђак Жуковског и Пушкина,

Чим тихи, тајни падне мрак, Спремипу доста вина.

И с мудрим збором, драги мој,

· Обичај то је стари

Изменићемо поглед свој На многе важне ствари, И ако мудри овај збор Неслоге дигне старе, Утопићемо братски спор У вино, у пехаре !

: Милораду Гавриловићу, члану Народног Позоришта у Београду; песма се тиче ондашњег управника позоришног, пок, Милорада П. Шапчанина,

263