Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

А њена мила, гола груд,

С барјаком срамне страсти, Позваће к себи занос луд За роба своје власти.

Јер прво поглед, после над, За тим се пољуб даје —

А најзад... драги, то је јад, Најзад се све продаје.

ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА

Тиха поноћ земљу скрива,

Све спокојно снева сан

И милине рајске снива,

Док не сване бели дан. —

Ах спокојство све док љуби,

Док царује ноћи крас,

јасним гласом труба труби

И страшни се хори глас: Тра-та-тра-та!

И у мирном часу тада Засија се румен жар, Дом се руши, стреха пада Стресајући дим и гар. Отимље се сила беса И развија грозну моћ 265