Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

= о

С ____-К. ___

_~__--

ти

Наше миле домовине,

Он ће мирис разносити Жутог смиља и ковиља, Што гробове ваше кити Од Балканских мрких гора, До Јадранског сињег мора...

Почивајте вечни санак

У далеком гробљу своме, Док не сване славни данак Борбе нове, борбе свете, Док не стигну наше чете Докле снажна српска рука Не удари на капије

Од Видина и Софије!

ГРАЂАНСКА ВРЛИНА

Строг и узвишен преда ме је стао, Оружан мачем и гранчицом крина... Ах, познајем га, и пре сам га знао, (Са светла ума, правде и врлина. Сталан кб стена, мудар као змија,

Он чува народ и брани слободу,

Чело му ведро, а поглед му сија

Коб јасна звезда на небеском своду Он тиранина мачем повргава,

(Он белим крином роба. увенчава.