Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

пса прииа онноаћ ја- н-авр ја мере 4 шара Ла, СБ Реда На пањевтидо

а пдвћиа

+ „Зе нин ни и

А уз гусле прослављују

Обилића, Скендербега

___-__ М Косовско, поље равно, Где нам паде парство славно.

Надају се и чекају

На минулу славу стару,

Да завришти српски коњиц

На Миљапкој и Вардару Надају се, српски сине: Не превари наде њине!

МОЈА МУЗА А. Н. Плешеевљ

Страдање и туга твоје груди ломе,

Ах још краја нема путовању твоме.

А знаш, шта те чека у родноме крају 7 Хиљадама руку да те каменају,

Зато што си речју, огњено и-смело, Жиг утиснб вечни на ропско им чело; Што оевету шаљеш, место подла смеха, Робовима мрака, лености и греха,

Које братски јаук у тугу не баца, Којима је закон — закон праотаца. Но, не бој се зато. Ја, која те прат:м,

у

30

гл ти ка Ј

а "д Еп

1 Пт нам.

па па

ЈЕ Џ р

Це Ју

А ЧУ да ЈЕ ДЕ

Јо ит ГИ

' | КУ

) у НЕ

и 5

|